Nedavna studija koju je vodio Univerzitet Lund u Švedskoj otkrila je da nekim pacijentima sa agresivnim rakom dojke može pomoći ciljani tretman raka koji je bio u razvoju, ali je odložen. Studija je važna jer donosi nadu da se razvoj leka može nastaviti i da će stići sve do ovih pacijenata.
Uprkos naporima severnoameričkih istraživača, dugogodišnjem istraživanju i razvoju i potrošenim milionima dolara, lek po imenu ganitumab koji je pokazao obećavajuće rezultate protiv raka dojke u ispitivanjima na životinjama je odložen. Lek je bio i klinički testiran, ali je i pored izvesnog uspeha ostalo bez odgovora na pitanje kojim pacijentima sa karcinomom dojke je lečenje pomoglo.
Kada se razvijaju nove terapije raka, često se dešava da isti tretman ne pomaže svim pacijentima sa istom bolešću. Zato su potrebni jasni dijagnostički markeri. Međutim, nije bilo moguće pronaći jasne indikatore koji bi zdravstvenim radnicima mogli pokazati koji su pojedinci zaista imali koristi od tretmana. Lek blokira receptor (IGFIR) na tumoru koji, kada se aktivira, može dovesti do rasta i širenja tumora.
„Bilo je to veliko razočarenje za mnoge od nas na terenu. Videli smo jasne rezultate u predkliničkim ispitivanjima, ali kada smo pogledali čitave grupe pacijenata, nije bilo moguće izvući čvrste zaključke. Dakle, kada sam video rezultate iz istraživačka grupa u Švedskoj, čija je analiza došla do odgovora koji marker je identifikovao one koji su imali koristi od leka, bio sam veoma prijatno iznenađen“, kaže Majkl Polak, profesor na Univerzitetu McGill u Kanadi i jedan od koautori studije.
Srećom, istraživači u SAD su učinili dostupnim sve svoje podatke iz ispitivanja I-SPI2 – možda bi drugi istraživači mogli da reše problem?
Kristofer Godina, postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Lundu i mlađi doktor u Univerzitetskoj bolnici Skane, bio je privučen svim podacima prikupljenim nakon kliničkih ispitivanja u Švedskoj i Kanadi. U kliničkim studijama, pacijentima je davan novi lek pre hirurškog lečenja karcinoma dojke, ali Godina je sagledala podatke iz nove perspektive.
On je mapirao način na koji se različiti geni izražavaju u tumorima i tekućim procesima oko tumora raka i uporedio ovo sa ishodima pacijenata. Ovo uključuje napredne bioinformatičke proračune, kombinovanje biologije, računarstva i matematike za analizu bioloških podataka, fokusirajući se ovde na genetske, molekularne i kliničke podatke.
Cilj je bio da se vidi da li je moguće pronaći neki marker koji je zajednički pacijentima kojima je tretman pomogao. Iznenađujuće, nije bilo važno da li tumor ima receptor koji lek treba da blokira na površini ćelije.
„Pronašli smo biomarker, IGFBP7, koji nam pomaže da pokažemo koji pacijenti mogu imati koristi od ovog tretmana. U grupi sa najnižim nivoima markera, skoro 50% (kod 15 od 32 pacijenta) agresivnih tumora je potpuno nestalo pre operacije i Nestalo je 66% najagresivnijih trostruko negativnih tumora (kod 12 od 18 pacijenata). i to je možda razlog zašto zagonetka ranije nije bila rešena“, kaže Godina, prvi autor studije.
Rezultat je bio iznenađujući. Ranije se smatralo da se tumori koji sadrže mnogo ovog proteina, IGFBP7, mogu lečiti lekom. Ispostavilo se da je obrnuto: lek je efikasan za one čiji tumori sadrže malo proteina. Studija, nedavno objavljena u časopisu npj Precision Oncologi, pokazuje da je moguće identifikovati grupu pacijenata kojima će lečenje pomoći.
„Četvrtina svih pacijenata sa agresivnim karcinomom dojke može imati koristi od lečenja. Ovo otkriće je potencijalno iskorak nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da se pokaže koji pacijenti imaju koristi od ovog lečenja“, kaže Helena Jernstrom, profesor na Univerzitetu Lund i jedan od istraživači koji stoje iza studije. Takođe je moguće da lek može pomoći pacijentima sa drugim vrstama raka osim raka dojke.
Istraživači kažu da ovaj rezultat pokazuje vrednost otvorenih podataka. Da američki istraživači nisu učinili dostupnim svoje rezultate, bilo bi teško rešiti misteriju.
„U ovom slučaju, bilo je moguće da drugi analiziraju rezultate i vide da li mogu da pronađu nešto što su raniji istraživači propustili. Dakle, sve to proizilazi iz njihove otvorenosti. Nadamo se da će to sada dovesti do toga da su farmaceutske kompanije koje su povučene ovaj lek za lečenje raka da se nastavi sa razvojem“, zaključuje Godina.
