Drevne evropske šume bile su poluotvoreni mozaici bogati biodiverzitetom, otkriva istraživanje

Drevne evropske šume bile su poluotvoreni mozaici bogati biodiverzitetom, otkriva istraživanje

2023. istraživačka grupa sa Univerziteta Arhus u Danskoj otkrila je da su svetle šume i otvorena vegetacija dominirali evropskim umerenim šumama pre Homo sapiensa. U novoj studiji, nedavno objavljenoj u časopisu Journal of Ecologi, oni bliže sagledavaju sastav ovih šuma.

Rezultati pokazuju da su evropske divlje šume bile bogate lešnikom, hrastom i tisom – vrstama koje su uspevale u dinamičnim poluotvorenim ekosistemima, a ne u klasičnim gustim šumama.

„Često zamišljamo uspostavljene šume kao guste, zatvorene prostore gde su vrste koje zahtevaju svetlost kao što su hrast i vrste niskog rasta poput leske i tise bile retke. Naši rezultati osporavaju ovo gledište, pokazujući da su hrast, leska i tisa dosledno uspevali u ovim drevnim šume, što dodatno podržava sliku poluotvorene vegetacije nalik mozaiku“, objašnjava dr Elena Pirs, glavni autor i postdoktor na DNRF Centru za ekološku dinamiku u novoj biosferi (ECONOVO), Odsek za biologiju, Univerzitet Arhus.

Tim je gledao na hrast, lešnik i tisu kao na „detektive“ drevnog šumskog života, otkrivajući tragove o tome kako su prošle šume bile strukturisane.

Na primer, lešnik pokazuje jaču proizvodnju polena i cveća na osunčanim područjima, hrast buja snažno nakon pregleda, a tisa, iako je donekle tolerantna na senku, zahteva poluotvorene uslove kako bi izbegla konkurenciju viših stabala. U stvari, sve tri taksona imaju tendenciju da opadaju u visokim, senovitim šumama. Tisa je takođe izuzetno osetljiva na vatru, ali može koegzistirati sa velikim vrstama megafaune kao što su konji, volovi ili verovatno čak i veće životinje, zbog svoje visoke toksičnosti, koja sprečava opsežno pregledavanje.

Istraživači su koristili model REVEALS za rekonstrukcije zasnovane na polenu da analiziraju rasprostranjenost hrasta, leske i tise u dva ključna perioda: poslednjem međuglacijalu (pre 129.000–116.000 godina) i ranom do srednjem holocenu (8700–5700 godina). pre). Pogledajte okvir sa činjenicama.

Daljnjim istraživanjem sastava šuma, otkrili su da otvorena i poluotvorena vegetacija podržava različite kombinacije vrsta koje bi se borile u okruženjima sa zatvorenim krošnjama.

Umesto da prirodni požari ili klimatski režimi izazivaju otvorenost, ovi novi rezultati sugerišu da su veliki biljojedi igrali vodeću ulogu u održavanju otvorenih i poluotvorenih predela. Tisa osetljivost na vatru to naglašava, jer bi se borila da napreduje u sistemima sklonim požaru, ali je opstala u drevnim šumama gde su biljojedi verovatno održavali šume dinamičnim i otvorenim.

„Ove vrste nam govore da drevnim šumama nisu ravnomerno dominirala visoka drveća koja su davala senku, već su morala biti sastavljena od dinamičke mešavine otvorenih, poluotvorenih i zatvorenih područja, pružajući veliku raznolikost staništa“, kaže profesor Jens-Kristijan Svening, stariji autor i direktor ECONOVO.

Implikacije prevazilaze istorijsku ekologiju. Poluotvorene šume su možda igrale ključnu ulogu u evropskom biodiverzitetu, stvarajući staništa za vrste prilagođene različitim uslovima.

„Naša otkrića pružaju novu perspektivu na drevne ekosisteme i naglašavaju potrebu da se danas održavaju poluotvorene šume. Ova okruženja podržavaju raznoliku mešavinu biljaka i životinja, a njihovo razumevanje može pomoći da se informišu napori za obnavljanje divljine“, kaže dr Pirs.

Studija takođe naglašava kako otvorene, dinamične šume mogu doprineti otpornosti na klimu i poboljšanju biodiverziteta.

„Dok se suočavamo sa globalnim izazovima kao što su temperature zagrevanja, klimatski ekstremni događaji i rastuće invazije štetočina na drveću, stvaranje dinamičnih, raznovrsnih šumskih mozaika će verovatno obezbediti robusnije funkcije ekosistema i koristi za biodiverzitet od konvencionalnih gustih šumskih zasada“, kaže profesor Svening.

Poluotvorene šume omogućavaju raznovrsne biljne vrste, koje zauzvrat pružaju osnovne funkcije kao što su skladištenje ugljenika, staništa oprašivača i šire održavanje biodiverziteta. Strategije pošumljavanja koje ponovo stvaraju ove poluotvorene, dinamične šumske strukture verovatno su bolje usklađene sa budućim klimatskim i ekološkim izazovima, usmeravajući održivo upravljanje šumama u Evropi i šire.

Više informacija: Elena A. Pearce et al, Veća zastupljenost drveća i žbunja pogodovanih poremećajima u evropskim umerenim šumama pre kasnog kvartarnog izumiranja megafaune, Journal of Ecologi (2024). DOI: 10.1111/1365-2745.14422

Podaci o časopisu: Journal of Ecologi

Obezbeđuje Univerzitet Arhus

Istražite dalje