Jadan zvuk iz limenih zvučnika, tužne virtuelne oči i drhtave robotske ruke mogu izazvati sažaljenje kod ljudi, zaključak je istraživanja Marike Viringe, koja će 5. novembra braniti svoj doktorski rad na Univerzitetu Radboud. Iako objektivno znamo da roboti ne mogu doživeti bol, Viringa upozorava da naše ljudsko saosećanje može biti iskorišćeno u svrhu emocionalne manipulacije, posebno kada kompanije pronađu modele prihoda koji se oslanjaju na ovu emociju.
„Ako robot može da simulira emocionalni stres, ljudi se često osećaju krivima kada ga maltretiraju“, objašnjava Viringa. Kroz niz eksperimenta, njen tim proučavao je reakcije ljudi na nasilje nad robotima. Učesnici su gledali video snimke robota koji su bili ili maltretirani ili dobro tretirani, a neki su čak morali i sami da protresu robote.
Istraživanje je pokazalo da su učesnici bili manje voljni da ponovo protresu robota koji je ispuštao jadne zvuke. Kada je robot bio tiha, nije bilo poteškoća u njegovom protresanju. U jednom eksperimentu, učesnicima je ponuđeno da biraju između dosadnog zadatka ili tresenja robota. Većina je odabrala dosadni zadatak kada je robot počeo da ispušta zvukove povezane s boli, čime su potvrdili da emocionalni signali robota mogu značajno uticati na ljudsko ponašanje.
Viringa upozorava da će organizacije sve više koristiti emocionalnu manipulaciju. „Već imamo primer tamagočija, virtuelnih kućnih ljubimaca koji su uspešno izazivali emocije kod korisnika. Postavlja se pitanje šta će se desiti kada kompanije naprave slične robote za koje ćemo morati da plaćamo da bismo ih ‘hranili’“, kaže ona.
Iako predlaže vladine propise koji bi regulisali kada je prikladno da roboti izražavaju emocije, Viringa ne smatra da bi potpuna zabrana bila rešenje. „Emocionalni roboti mogu imati svoje prednosti, kao što su terapeutski roboti koji pomažu ljudima da se nose sa svojim emocijama“, objašnjava ona.
Prema njenim rečima, važno je pronaći ravnotežu između koristi emocionalnih robota i rizika od manipulacije, posebno za osobe osetljive na „lažne“ emocije. „Na kraju, moramo biti oprezni, kako bismo zaštitili korisnike i obezbedili da tehnologija deluje u njihovom najboljem interesu“, zaključuje Viringa.