Jedna od karakteristika depresije je sklonost da se senzorni stimulansi i svakodnevne situacije percipiraju na preterano negativan način. Ali mehanizmi koji podupiru ovu „pristrasnost negativnosti“, koja može podstaći razvoj simptoma depresije, ranije su ostali uglavnom nepoznati.
Da bi rasvetlili ovo pitanje, naučnici sa Instituta Pasteur i CNRS, u saradnji sa psihijatrima iz Pariske psihijatrije i neuronauka GHU, Inserm i CEA, istražili su amigdalu i posmatrali kako ona funkcioniše tokom depresivnih epizoda.
Njihovi nalazi sugerišu da depresivno stanje menja određena specifična neuronska kola, što dovodi do smanjenja aktivnosti neurona uključenih u prijatne percepcije pozitivnih stimulusa i preterane aktivacije onih koji su odgovorni za percepciju negativnih stimulusa.
Ovi rezultati, koji bi mogli otvoriti put za razvoj novih lekova za ljude otporne na konvencionalnu terapiju, objavljeni su u časopisu Translaciona psihijatrija u septembru 2024.
Između 15% i 20% ljudi doživi depresivnu epizodu—„stanje duboke, trajne nevolje“—u nekom trenutku svog života. Ali 30% pacijenata sa depresijom je otporno na konvencionalni medicinski tretman antidepresivima. Da bismo razvili nove terapije, moramo poboljšati naše razumevanje mehanizama koji leže u osnovi depresije, posebno onih koji izazivaju „negativnu pristrasnost“.
Depresija dovodi do toga da pacijenti doživljavaju svet i sve senzorne stimuluse na preterano negativan način – prijatni stimulansi postaju manje privlačni, a neprijatni nepoželjniji – i to doprinosi razvoju i održavanju simptoma depresije.
„Sada znamo da amigdala nije samo uključena u naš emocionalni odgovor na stimulanse iz okoline, podstičući privlačnost ili odbojnost, već da takođe igra ulogu u depresiji“, objašnjava Marijana Alonso, poslednja autorka studije i šefica Grupa za emocionalna kola u laboratoriji Percepcija i akcija na Institutu Pasteur.
„Nedavna istraživanja su pokazala ulogu određenih specifičnih neuronskih kola u amigdali u pozitivnoj ili negativnoj percepciji stimulusa iz okoline, ali promena ovih kola tokom depresivne epizode ranije nije primećena.“
Istraživači su proučavali aktivnost amigdale na mišjem modelu za depresiju. Kao i depresivni bipolarni pacijenti, ovi modeli miševa su pokazali ponašanje koje karakteriše anksioznost i stres (prestali su da se neguju, ostali su blizu zidova i radije su bili u mraku) i reagovali su na mirisne stimuluse negativnom pristrasnošću valencije (jedva su bili privučeni mirisom mokraće ženki, koji bi inače bio privlačan za mužjake miševa, a mirisi predatora su bili snažno odbojni).
„Da bismo analizirali kako amigdala funkcioniše tokom depresije, izmerili smo aktivnost nekih mreža neurona uključenih u manje ili više negativno tumačenje mirisnih stimulusa“, kaže Alonso.
Naučnici su otkrili da su u depresivnom stanju neuroni koji su prvenstveno uključeni u kodiranje pozitivnih stimulusa manje aktivni od normalnog, dok su neuroni koji su prvenstveno uključeni u kodiranje negativnih stimulusa mnogo više angažovani. Drugim rečima, izgleda da depresija izaziva disfunkciju kola amigdale uključenih u kodiranje stimulansa iz okoline, a ovo zauzvrat dodatno podstiče negativnu valentnu pristrasnost tipičnu za depresiju.
Ovi podaci su izuzetno dragoceni za razvoj novih tretmana za osobe sa depresijom, kao i za one sa bipolarnim poremećajem, koji doživljavaju nesrazmerno duge i ozbiljne promene raspoloženja.
„Uspeli smo da bar delimično preokrenemo negativnu emocionalnu pristrasnost izazvanu kod miševa, i povezano depresivno ponašanje, prekomernom aktivacijom neurona uključenih u pozitivno kodiranje stimulusa iz okoline. Ovo je zanimljiv put za istraživanje za razvoj novih terapija, “, kaže Alonso.
„Sada istražujemo kod ljudi da li uspešno lečenje depresivne epizode zavisi od reaktivacije ovih neuronskih mreža“, zaključuje Chantal Henri, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Parizu
