Nedavna finska studija je otkrila da je dobra fizička spremnost od detinjstva do adolescencije povezana sa boljim mentalnim zdravljem u adolescenciji. Ovi rezultati su značajni i pravovremeni, pošto su problemi mentalnog zdravlja trenutno veliki društveni izazov, koji pogađa do 25–30% mladih ljudi. Ovi nalazi sugerišu da poboljšanje fizičke kondicije od detinjstva može pomoći u sprečavanju problema mentalnog zdravlja.
Rad je objavljen u časopisu Sportska medicina.
U studiji Fakulteta za sport i zdravstvene nauke Univerziteta Jivaskila i Instituta za biomedicinu na Univerzitetu Istočne Finske, fizička spremnost 241 adolescenta je praćena od detinjstva do adolescencije tokom osam godina. Studija je pokazala da su bolja kardiorespiratorna kondicija i poboljšanja od detinjstva do adolescencije povezani sa manje stresa i simptoma depresije u adolescenciji.
Pored toga, studija je otkrila da je bolja motorička kondicija od detinjstva do adolescencije povezana sa boljom kognitivnom funkcijom i manje stresa i simptoma depresije. Međutim, povezanost između motoričke kondicije i simptoma depresije bila je slabija od one između kardiorespiratorne kondicije i simptoma depresije. Vreme pred ekranom mereno u adolescenciji delimično je objasnilo povezanost kardiorespiratornog fitnesa i motoričke kondicije sa mentalnim zdravljem.
Ovi nalazi se zalažu za ulaganje u fizičku spremnost u ranom životu kao potencijalnu strategiju za ublažavanje mentalnog zdravlja i kognitivnih problema u adolescenciji.
„Zabrinutost zbog opadanja fizičke kondicije kod dece i adolescenata je stvarna. Međutim, fokus je bio na fizičkom zdravlju“, kaže Eero Haapala, viši predavač sporta i medicine vežbanja na Fakultetu za sport i zdravstvene nauke Univerziteta Jivaskila.
„Naši rezultati bi trebalo da podstaknu kreatore politike, kao i roditelje i staratelje da holističkije vide značaj fizičke kondicije, jer loša fizička spremnost može povećati izazove mentalnog zdravlja i narušiti kognitivne veštine potrebne za učenje.
„Celo društvo treba da podrži razvoj fizičke spremnosti kod dece i adolescenata povećanjem učešća u fizičkoj aktivnosti u školi, u slobodno vreme i u hobijima“, kaže Haapala.
Ova studija je zasnovana na longitudinalnim podacima iz tekuće studije o fizičkoj aktivnosti i ishrani kod dece (PANIC) sprovedenoj na Institutu za biomedicinu Univerziteta Istočne Finske, a koju vodi profesor Timo Lakka. Studija je pratila fizičku spremnost 241 osobe tokom osam godina, od detinjstva do adolescencije. Procene mentalnog zdravlja su sprovedene tokom adolescencije. Studija je objavljena u Sports Medicine.
Studija PANIC je deo Zajednice za istraživanje metaboličkih bolesti na Univerzitetu Istočne Finske. Istraživačka zajednica je posvećena istraživanju glavnih kardiometaboličkih bolesti.
Koristeći genetiku, genomiku, translaciona istraživanja i intervencije u načinu života, zajednica ima za cilj da pruži snažne dokaze o mehanizmima bolesti i unapredi ranu dijagnozu, prevenciju i personalizovani tretman. Istraživačka zajednica se sastoji od 20 istraživačkih grupa, koje obuhvataju osnovna istraživanja do brige o pacijentima.