I Albanija je krenula putem ka EU. Na prvoj međuvladinoj konferenciji održanoj u Luksemburgu, ta država otvorila je prvi pregovarački klaster – osnovna prava – i na taj način označila početak integracije u Evropsku Uniju.
Klaster 1 pokriva pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost, javne nabavke, statistiku i finansijski nadzor. Klaster 1 uslov je za otvaranje svih ostalih klastera i od brzine ispunjavanja uslova navedenih u njemu zavsiće i ukupan tempo pregovora.
„Na žalost, ne mogu da izbegnem da kažem, da je uz pomoć Vladmira Vladimiroviča Putina ovaj proces dobio novu brzinu. Nakon agresije na Ukrajinu, to je služilo kao poziv na buđenje podsećajući Evropu da je iluzija samodovljnosti samo to – iluzija i na najteži način je razjasnilo da je zapadni Balkan potreban Evropskoj uniji onoliko koliko je EU potrebna zapadnom Balkanu“, izjavio je albanski premijer Edi Rama.
Albanija je status kandidata dobila 2014. i njen evropski put je do skoro bio povezan sa Severnom Makedonijom. Zbog Bugarske blokade makedonskih pregovora sa EU doneta odluka da Albanija nastavi samostalno.
„Ovo nije veliki dan samo za Albaniju već i ostale zemlje. Ako pogledate procese proširenja, vidi se da u poslednje tri godine nije bilo otvaranja ili zatvaranja klastera sa bilo kojom zemljom. Nadamo se da će ovo podstaći i druge da ostvare napredak. Voleli bi smo da do kraja godine budu organizovane i druge međuvladine konferencije – možda druga sa Albanijom ili konferencija sa Crnom Gorom, a moguće je da se nešto pokrene i sa Srbijom“, kaže slovenački državni sekretar Marko Štucin.
Albanija je, uz Crnu Goru, jedina koja je poslednjih nekoliko godina napravila ozbiljniji napredak na EU putu.
Sa BiH su konačno otvoreni pregovori, ali pomaka nema zbog izostanka ozbiljnijih reformi u toj zemlji.
Pregovori sa Srbijom stoje godinama, najviše zbog nerešene situacije sa Kosovom i odbijanja zemlje da uvede sancije Ruskoj federaciji zbog napada na Ukrajinu, a zamerke na račun vlasti ostaju iste godinama – uz spoljnu politiku i Kosovo tu su – vladavina prava, borba protiv korupcije, sloboda medija…
Integraciju Severne Makedonije blokira Bugarska, dok Kosovo i dalje stoji na briselskom pragu zbog nerešenog statusa i izostanka reformi i napretka u dijalogu sa Srbijom.
Ipak, odlazeći komesar za proširenje je zadovoljan svojim radom u poslednjih pet godina.
“Morali smo da politiku proširenja stavimo na sopstvene noge, da se bavimo stvarnim proširenjem, stvarnom integracijom, u smislu kako ćemo slične ekonomije i slična društva sa Zapadnog Balkana privući nama i pre proširenja. Za to smo prvo napravili Ekonomski investicioni plan, potom je stvorena nova metodologija proširenja, a treći je Plan rasta koji ubrzava proširenje, kako bi omogućio da na kraju mandata sledeće EU komisije možemo videti premijera Ramu kako nominuje prvog komesara”, navodi Oliver Varhelji.
EU planira da obavi unutrašnje reforme do 2030. godine kako bi bila spremna da se proširi na nove članice, dok kancelar Nemačke sa tek završenog Berlinskog procesa šalje poruke nade – iako su procesi proširenja počeli pre više od 20 godina – valjda neće trajati još deset.
