Misija Kfora u Prištini odbacila je zahtev premijera Aljbina Kurtija za vraćanje kopnene i vazdušne zone bezbednosti duž administrativne linije između centralne Srbije i Kosova i Metohije.
Aljbin Kurti je zahtev za vraćanje kopnene i vazdušne zone bezbednosti duž administrativne linije između centralne Srbije i Kosova i Metohije, u širini od pet, odnosno 25 kilometara, izneo poslednjih dana, optuživši vlast u Beogradu da je za dve godine četiri puta dovela svoju vojsku blizu te linije i da prisustvom svojih trupa navodno diže tenzije i predstavlja bezbednosnu prednju.
U odgovoru Kfora prištinskim medijima, navodi se da je kopnena i vazdušna zona bezbednosti potpuno relaksirana 2015. godine.
Ističući da postupaju u skladu sa rezolucijom 1244, iz misije Kfora navode da je način na koji sada deluju ispravan i da nema mesta za promene.
„Kopnena i vazdušna zona bezbednosti, uspostavljena Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Vojnotehničkim sporazumom iz 1999. godine, potpuno je relaksirana 2015. godine. Kfor ima vidljivo i fleksibilno prisustvo i pažljivo prati situaciju. Nastavljamo da ispunjavamo svoj mandat Ujedinjenih nacija – na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. – doprinoseći bezbednom okruženju za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu, u svako vreme i na nepristrasan način”, ističe se u reagovanju, dan nakon što je imenovan novi komandant Kfora.
Podsećaju da Kfor deluje kao treći bezbednosni sistem, u bliskoj saradnji sa policijom i Misijom vladavine prava EU (EULEKS), koji su prvi, odnosno drugi bezbednosni prstenovi.
„Takođe, komandant Kfora ostaje u bliskom kontaktu sa svim svojim glavnim kolegama, uključujući predstavnike bezbednosnih organizacija Kosova i načelnika Zajedničkog štaba Oružanih snaga Srbije. To je ključ za garantovanje stabilne bezbednosti na celom Kosovu i za održavanje regionalne stabilnosti“, saopštio je Kfor.
