Svojom moćnom snagom i opasnom putanjom, uragan Milton se pretvorio u veoma retku pretnju koja koketira sa najgorim strahovima stručnjaka.
Topla voda je podstakla neverovatno brzo intenziviranje koje je odvelo Miltona od minimalnog uragana do masivne kategorije 5 za manje od 10 sati. Oslabio je, ali se brzo vratio, a kada su njegovi vetrovi nakratko dostigli 180 mph, njegov barometarski pritisak, ključno merenje ukupne snage oluje, bio je među najnižim zabeleženim u Meksičkom zalivu krajem godine.
U svom najžešćem stanju, Milton je skoro maksimalno iskoristio svoj potencijalni intenzitet s obzirom na vremenske faktore koji ga okružuju.
„Sve što biste želeli ako tražite da oluja potpuno poludi je ono što je Milton imao“, rekao je istraživač uragana Fil Klocbah sa Univerziteta Kolorado.
To nije sve. Miltonova putanja ka istoku kroz Zaliv je tako retka da je poslednja uporediva oluja bila 1848. Tampa — najnaseljenija metro oblast na svom opštem putu — nije imala direktan udar od velike oluje više od 100 godina, što je ove nedelje najgori scenario za mnoge stručnjake.
Staza „nije bez presedana, ali je prilično retka“, rekao je istraživač uragana sa Univerziteta u Majamiju Brajan Meknoldi. „A od onih koji su radili tu stazu, ova je daleko najintenzivnija.
„To je neuobičajeno na više načina“, rekao je klimatski naučnik sa Univerziteta Prinston i stručnjak za uragane Gabrijel Veki. „Ova oluja će verovatno biti veoma različita od bilo koje oluje koju je neko doživeo na zapadnoj obali Floride.
Ali možda postaje sve manje retko, a SAD su već u posebno nesrećnom nizu. Kada je Helene preletela Floridu pre manje od dve nedelje, to je bila sedma kategorija 4 ili jača oluja koja je stigla na kontinentalni deo SAD u poslednjih osam godina. To je više nego trostruko više od prosečne godišnje stope takvih čudovišta u SAD od 1950. godine, prema analizi podataka koju je sproveo The Associated Press.
Ako Milton nekako udari kao oluja kategorije 4 na kopnu, to će biti tek drugi put da je naciju dva puta u godini pogođena tako snažnim uraganima. Ovo je nakon neobičnog 12-godišnjeg perioda kada nijedna oluja kategorije 4 ili više nije pogodila kopno između 2005. i 2016. godine.
Naučnik za atmosferu i stručnjak za uragane sa Univerziteta Albani Kristen Corbosiero rekla je da je Miltonova pretnja sada, u poređenju sa tim 12-godišnjim mirnim periodom, verovatno kombinacija sreće – da one prethodne velike oluje nisu stigle na kopno – i klimatskih promena koje upravljaju velikim olujama drugačije nego ranije.
„Sa sve jačim olujama, povećavaju se šanse da veliki uragan pogodi SAD“, rekla je ona.
Toliko toga što Milton čini gadnim je ukorenjeno u toplijoj vodi njegovog rođenja i klimatskim promenama izazvanim ljudima, rekli su Veki, Korbosijero i drugi.
Milton se formirao u zalivu Kampeče u jugozapadnom Meksičkom zalivu. Neko vreme prognostičari nisu davali veliku šansu nestabilnoj vazdušnoj masi da se razvije u tropsku oluju, a kamoli u čudovišni uragan. Ali kada je prkosio izgledima, poleteo je zbog tople vode i uspeo je da izbegne bočne vetrove visokog nivoa koji često obezglavljuju oluje, posebno u jesen. Kako se Milton približio Floridi, udario je one vetrove, zvane smicanje, koji su pojeli njegovu snagu, kao što su meteorolozi prognozirali.
Topla voda podstiče uragane. Od presudne je važnosti da površinska voda bude najmanje 26 stepeni Celzijusa i neverovatno pomaže kada je duboka topla voda.
Voda na Miltonovom rođenju i duž njegove putanje bila je oko 30,5 stepeni Celzijusa. To je skoro 1 stepen Celzijusa toplije od normalnog i blizu rekordnih nivoa, kako na površini tako iu dubini, rekao je MekNoldi.
„Deo razloga što je bilo tako toplo je zbog globalnog zagrevanja“, rekao je Veki, iako je dodao da je prošlogodišnji El Ninjo — prirodno zagrevanje okeanskih voda koje utiče na vremenske prilike širom sveta — i drugi prirodni faktori igrali ulogu. „Sada oluja ima mnogo više energije da crpi.“
Ta voda je za Miltona postala sve-što možeš jesti.
Slično kao klizačica koja se okreće sa rukama bliže, a ne raširenim, Miltonova mala veličina i oko sa rupicama – koje je postalo samo 4 milje u prečniku – takođe je olakšalo punjenje.
A tu je i staza. Korbosijero nije mogao da smisli sličnu stazu za tako moćnu oluju, posebno u oktobru kada je manje jakih oluja u Zalivu, a najgore oluje su više na Karibima.
Klocbah ga je pronašao 1848. godine, pre nego što su vođeni dobri zapisi, što je otkrilo oluju sa kojom drugi stručnjaci nisu baš bili upoznati.
Obično oluje u Meksičkom zalivu počinju na istoku i idu na zapad ili samo idu na sever, ali Milton ide istok-severoistok, rekao je Veki. To je zbog vremenskog sistema u Kanadi i istočnoj obali SAD koji gura zapadne vetrove koji su uobičajeni u srednjim geografskim širinama do mesta gde je Milton, gde je jesenji vetar sa zapada ređi.
S obzirom da se voda gomila sa olujnim udarima u ovom „veoma, veoma retkom pravcu“, Korbosijero je rekao da Milton „ima potencijal da bude najgori scenario“ ako direktno pogodi Tampu, gde je poslednji veliki direktan udar uragana bio 1921. godine.
„Izuzetno je loše“, rekao je Meknoldi.
