Australija se pomerila u utorak da zaštiti deo okeanske teritorije širenjem morskog parka na Antarktiku koji je dom pingvina, foka, kitova i jedina dva aktivna vulkana u zemlji.
Morski rezervat — ostrvo Herd i ostrvo Mekdonald — koji se nalazi 1.700 kilometara od Antarktika, povećaće se četiri puta prema najavi.
To znači da će 52 odsto mora biti zaštićeno, navodi se u saopštenju vlade, učvršćujući mesto Australije među vodećim zemljama koje čuvaju mora.
Takođe će Australija postići globalni cilj Ujedinjenih nacija od 30 odsto do 2030. koji je Australija potpisala 2022. godine.
Ministarka životne sredine Tanja Plibersek rekla je da je ova najava „ogromna pobeda za životnu sredinu“.
„Ovo je jedinstven i izuzetan deo naše planete. Činimo sve što možemo da ga zaštitimo“, rekla je ona.
Udaljenost i prostranost Australije znači da je nešto lakše zaštititi okeane nego u drugim zemljama, posebno u delovima koji se ređe koriste za ribolov.
Na primer, komercijalno ribarstvo je vitalni deo ekonomije Tasmanije — lokalna industrija morskih ušica obezbeđuje oko 25 procenata godišnje globalne žetve — a samo 1,1 procenat njenih voda je zaštićeno, pokazuju vladini podaci.
Šef VVF-a u Australiji za okeane Ričard Lek rekao je da je zemlja imala „značajnu količinu posla da osigura da naša mreža morskih parkova bude sveobuhvatna, adekvatna i reprezentativna“.
On je dodao da još uvek nedostaje jaka zaštita za mnoga ključna područja očuvanja okeana.
„Australija je globalno žarište biodiverziteta i jedna od najvećih primorskih država na svetu, tako da je važno da uradimo neke od najtežih aktivnosti kako bismo se brinuli o našim dragocenim morskim ekosistemima i vrstama koje oni zovu domom“, rekao je on.
Ali Lek je rekao da konačni plan nije zaštitio „neke od najprioritetnijih područja očuvanja ostrva“, uključujući kritično stanište za ishranu kraljevskih pingvina i crnobrog albatrosa.
„Bez povećane zaštite, ova kritična područja za ishranu ostaće izložena pritiscima poput komercijalnog ribolova“, rekao je on.
