Roditelji, učitelji i staratelji često koriste fraze poput „Dobra devojčica!“ ili „Dobar dečak!“ kada žele da ohrabre decu. Međutim, iako ove pohvale imaju dobru nameru, one možda nisu uvek korisne za dugoročni razvoj dece.
Na prvi pogled, ovakva pohvala izgleda jednostavna i pozitivna, ali postoji problem: deci ne pruža jasnu povratnu informaciju o tome šta su tačno uradila dobro. Umesto toga, ovi komentari su previše opšti i fokusiraju se na ličnost deteta, umesto na konkretno ponašanje koje treba podržati.
Evolucija pohvale u psihologiji
Tokom 1950-ih, psiholog B.F. Skiner je smatrao da nagrade, uključujući pohvale, jačaju željeno ponašanje. Kasnije, 1970-ih, psiholozi su naglašavali važnost pohvala u podizanju samopoštovanja. Ipak, od 2000-ih, istraživači su počeli da preispituju ovu strategiju, ukazujući na rizike pohvala koje su previše fokusirane na ličnost.
Tipovi pohvala: Evaluativne i informativne
Pohvale se mogu podeliti na evaluativne i informativne. Evaluativne pohvale fokusiraju se na stabilne karakteristike, kao što su inteligencija ili ličnost („Ti si pametan!“). Nasuprot tome, informativne pohvale pružaju detetu konkretne povratne informacije o njihovom trudu i strategijama („Stvarno si se potrudio da rešiš taj zadatak!“).
Američki psiholog Kerol Dvek dalje razlikuje pohvale ličnosti („Ti si pravi genije!“) od pohvala procesa, koje se usmeravaju na trud deteta („Sviđa mi se kako si se fokusirao dok si to rešavao!“). Istraživanja sugerišu da pohvale procesa pomažu deci da razviju veću otpornost i samopouzdanje, jer ih podstiču da vrednuju sopstveni trud.
Negativni efekti preterane pohvale
Kada se deca prečesto hvale za stabilne karakteristike, kao što su inteligencija ili talent, to može smanjiti njihovu motivaciju za izazove. Ukoliko dožive neuspeh, mogu se osećati bespomoćno jer veruju da njihove sposobnosti nisu dovoljno dobre.
Takođe, preterano korišćenje naduvanih fraza poput „neverovatno“ ili „savršeno“ može negativno uticati na njihovo samopoštovanje. Deca koja dobijaju takve pohvale mogu razviti nerealan osećaj o sopstvenim sposobnostima i postati preosetljiva na neuspehe.
Pohvale i rodni identitet
Pohvale takođe mogu imati različite efekte u zavisnosti od pola deteta. Istraživanja pokazuju da devojčice često negativnije reaguju na evaluativne pohvale, dok dečaci više vide pohvale kao odraz svojih sposobnosti. To može doprineti različitim načinima na koje devojčice i dečaci razvijaju samopouzdanje.
Kako koristiti pohvalu na zdrav način
- Budite konkretni i realni: Umesto da kažete „Ti si pravi šampion!“, možete reći nešto poput „Sviđa mi se kako si rešio taj zadatak, trud ti se isplatio!“ Ova vrsta povratne informacije pomaže detetu da shvati tačno šta je dobro uradilo.
- Fokusirajte se na napredak, a ne na poređenje sa drugima: Umesto da poredite dete sa drugima („Nisi tako brz kao tvoja sestra“), fokusirajte se na njegovo unapređenje („Sledeći put možeš probati još brže da trčiš!“).
- Pohvalite trud, ne samo rezultat: Pohvale koje se fokusiraju na napor deteta, a ne samo na krajnji ishod, pomažu deci da shvate važnost truda. Na primer: „Ponosan sam na to koliko si se trudio da naučiš za ovaj test“ umesto „Ti si pravi genije!“.
Ovi pristupi ne samo da poboljšavaju samopouzdanje, već pomažu deci da razviju veštine samoregulacije, empatije i otpornosti koje će im biti neophodne tokom celog života.