Nova studija objavljena u časopisu Nauka sugeriše da bi običan stari dnevnik mogao pomoći da se poboljšaju strategije za borbu protiv klimatskih promena.
Tim istraživača na čelu sa profesorom atmosferskih i okeanskih nauka Univerziteta Merilend Ning Zengom analizirao je 3.775 godina star balvan i tlo iz kojeg je iskopan. Njihova analiza, objavljena 27. septembra 2024, otkrila je da je trupac izgubio manje od 5% ugljen-dioksida u odnosu na prvobitno stanje zahvaljujući niskopropusnom glinovitom tlu koje ga je prekrivalo.
„Drvo je lepo i čvrsto – verovatno biste mogli da napravite komad nameštaja od njega“, primetio je Zeng.
Razumevanje jedinstvenih faktora životne sredine koji su taj drevni trupac održavali u dobrom stanju moglo bi da pomogne istraživačima da usavrše novo klimatsko rešenje poznato kao „svod od drveta“, koje uključuje uzimanje drveta koje nije komercijalno održivo – kao što su drveće uništeno bolešću ili šumskim požarima, stari nameštaj ili neiskorišćeni građevinski materijal — i zakopavanje da bi se zaustavilo njegovo raspadanje.
Drveće prirodno sekvestrira ugljen-dioksid – snažan gas koji zagreva planetu – sve dok je živ, čineći projekte sadnje drveća popularnim metodom ublažavanja klimatskih promena. Ali s druge strane, kada drveće umire i raspada se, taj gas staklene bašte se vraća u atmosferu, doprinoseći globalnom zagrevanju.
„Ljudi imaju tendenciju da misle: ‘Ko ne zna kako da iskopa rupu i zakopa drvo?’“, rekao je Zeng. „Ali razmislite o tome koliko je drvenih kovčega bilo zakopano u ljudskoj istoriji. Koliko ih je preživelo? Za vremensku skalu od stotina ili hiljada godina, potrebni su nam pravi uslovi.“
Tokom 2013. godine, dok je sprovodio pilot projekat svodova od drveta u Kvebeku, u Kanadi, Zeng je otkrio 3.775 godina star balvan koji je postao fokus studije — slučajni susret koji se za Zenga osećao „nekako čudesno“. Dok su kopali rov za zakopavanje svežeg drveta, Zeng i drugi istraživači su uočili trupac oko 6,5 stopa ispod površine.
„Kada je bager izvukao trupac iz zemlje i bacio nam ga, trojica ekologa koje sam pozvao sa Univerziteta Mekgil odmah su ga identifikovala kao istočni crveni kedar“, priseća se Zeng. „Moglo bi se reći koliko je dobro očuvano. Sećam se da sam stajao tamo i pomislio: ‘Vau, evo dokaza koji su nam potrebni’.
Dok su prošle studije analizirale stare uzorke očuvanog drveta, one su imale tendenciju da previde okolne uslove tla, kaže Zeng.
„Postoji mnogo geoloških i arheoloških dokaza o očuvanom drvetu od pre stotina do miliona godina, ali fokus tih studija nije bio ‘Kako možemo da napravimo svod od drveta da bismo sačuvali to drvo?’, rekao je Zeng. „A problem sa dizajniranjem novog eksperimenta je u tome što ne možemo čekati 100 godina na rezultate.“
Ubrzo nakon iskopavanja u Kvebeku, UMD-ovi saradnici u MAPAK-u, vladinom ministarstvu u Montrealu, sproveli su datiranje ugljenikom kako bi utvrdili starost dnevnika. Zatim, 2021. godine, ugledni univerzitetski profesor Liangbing Hu sa Odeljenja za nauku o materijalima i inženjering UMD-a pomogao je Zengu da analizira mikroskopsku strukturu uzorka starog 3.775 godina, hemijski sastav, mehaničku čvrstoću i gustinu. Zatim su te rezultate uporedili sa rezultatima sveže isečenog trupca istočnog crvenog kedra, koji je otkrio da je stariji uzorak izgubio vrlo malo ugljen-dioksida.
Vrsta tla koja je pokrivala balvan bio je ključni razlog za njegovu izvanrednu očuvanost. Glineno zemljište u tom delu Kvebeka imalo je posebno nisku propustljivost, što znači da je sprečavalo ili drastično usporavalo kiseonik da stigne do trupaca, a istovremeno je čuvao gljivice i insekte, razlagače koji se obično nalaze u zemljištu.
Pošto je glineno tlo uobičajeno, svod od drveta može postati održiva i jeftina opcija u mnogim delovima sveta. Kao klimatsko rešenje, Zeng je primetio da je svod od drveta najbolje uparen sa drugim taktikama za usporavanje globalnog zagrevanja, uključujući smanjenje emisije gasova staklene bašte.
Dok on i njegove kolege nastavljaju da optimizuju svodove od drveta, on se raduje primeni onoga što su naučili u praksi kako bi pomogli u suzbijanju klimatskih promena.
„To je prilično uzbudljivo otkriće“, rekao je Zeng o ovoj najnovijoj studiji. „Hitnost klimatskih promena postala je tako istaknuto pitanje, tako da je bilo još više motivacije da se ova analiza pokrene.“