Pahuljasto jato zvezda koje se prosipa po nebu možda krije tajnu u svom središtu: roj od preko 100 crnih rupa zvezdane mase otkriven je unutar zvezdanog jata po imenu Palomar 5. Palomar 5 je zvezdani tok koji se pruža na impresivnih 30.000 svetlosnih godina i nalazi se na udaljenosti od oko 80.000 svetlosnih godina od Zemlje.
Ova vrsta globularnih jata se smatra „fosilima“ ranog Univerzuma zbog svoje guste i sferične strukture, obično sa stotinama hiljada do milion veoma starih zvezda. Mlečni put poseduje oko 150 poznatih kuglastih jata, pružajući dragocene informacije o istoriji Univerzuma i unutrašnjem sastavu tamne materije u galaksijama koje ih okružuju.
Osim globularnih jata, postoji još jedna zanimljiva vrsta grupisanja zvezda – plimni tokovi, dugi nizovi zvezda koji se protežu nebom. Iako su ovi tokovi ranije bili teško identifikovani, nedavna istraživanja sa svemirskim opservatorijom Gaia omogućila su otkriće većeg broja ovih struktura.
Astrofizičar Mark Giles sa Univerziteta u Barseloni izneo je ideju da bi plimni tokovi mogli biti rezultat poremećaja u zvezdanim jatima, i istakao je značaj proučavanja veza između ovih struktura radi boljeg razumevanja formiranja plimnih tokova.
Palomar 5 se izdvaja po svojoj širokoj i labavoj distribuciji zvezda, zajedno sa dugim plimnim tokom koji se proteže na više od 20 stepeni na nebu. Giles i njegov tim sproveli su detaljne simulacije kako bi rekonstruisali orbite i evoluciju svake zvezde unutar jata, analizirajući kako su zvezde završile u njihovoj trenutnoj poziciji.
Nedavna istraživanja ukazuju da bi crne rupe mogle postojati u centralnim delovima globularnih klastera, te su naučnici uključili crne rupe u svoje simulacije. Rezultati su pokazali da je populacija crnih rupa zvezdane mase unutar Palomara 5 mogla biti odgovorna za današnju konfiguraciju jata, sa značajnim učešćem crnih rupa u ukupnoj masi klastera.
Prema Gilesu, simulacije tima predviđaju da će se Palomar 5 potpuno rastvoriti za oko milijardu godina, čime će postati skoro isključivo sastavljen od crnih rupa koje orbitiraju oko galaktičkog centra. Ovo otkriće sugerše da će slična sudbina zadesiti i druga globularna jata, naglašavajući važnost ovih struktura za proučavanje crnih rupa i njihovih međusobnih interakcija.
Astrofizičar Fabio Antonini sa Univerziteta u Kardifu dodaje da je pitanje broja crnih rupa u zvezdanim jatima i dalje otvoreno, ističući da njihov metod pruža novi način za procenu ovog broja posmatranjem zvezda koje su izbačene iz jata.
Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu Nature Astronomy, pružajući važan uvid u evoluciju globularnih klastera i ulogu crnih rupa u njihovom formiranju i sudbini.
