Odluka Mongolije da ne uhapsi Vladimira Putina po nalogu Međunarodnog krivičnog suda (MKS) može dovesti samo do manjih kaznenih mera, prema trenutnoj proceduri u MKS-u. Advokat Nikolaj Polozov je izjavio za Ukrinform da je odluka Mongolije politički motivisana. Istakao je nedostatak jasnih procedura za rešavanje situacija kada država ne poštuje naloge MKS-a i nedostatak adekvatnih sankcija za takvo nepoštovanje. Polozov je naglasio da je odluka Mongolije takođe bila pod uticajem političke i ekonomske zavisnosti te zemlje od Rusije i Kine.
Nikolaj Polozov, ruski advokat koji sada živi u egzilu, je istakao da je izvršenje naloga MKS-a moglo dovesti do ozbiljnih posledica po Mongoliju, uključujući potencijalnu vojnu agresiju Ruske Federacije. Polozov je istakao da je u ovom slučaju realna politika prevladala nad idejom izgradnje sigurnijeg sveta.
Vesti su saopštile da je Putin posetio Mongoliju 2. septembra, a ovo je bila njegova prva poseta zemlji koja je ratifikovala Rimski statut i koja bi trebalo da izvrši hapšenje ruskog lidera po poternici MKS-a. Međunarodni krivični sud u Hagu je u martu 2023. godine izdao nalog za hapšenje Putina zbog optužbi za nelegalnu deportaciju dece i ilegalno preseljavanje Ukrajinaca u Rusiju.
U odgovoru na odluku Mongolije da ne uhapsi Putina, Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je izrazilo nezadovoljstvo, navodeći da je Mongolija time preuzela deo odgovornosti za ratne zločine koje je Putin navodno počinio. Mongolija je obrazložila da je zbog energetske zavisnosti teško sprovesti nalog MKS-a i staviti lisice Putinu zbog ratnih zločina u Ukrajini.
