Novo istraživanje Centra Sanders-Braun o starenju Univerziteta u Kentakiju pokazuje ubedljive dokaze da kognitivna oštećenja primećena kod pacijenata sa dugotrajnim COVID-om imaju zapanjujuće sličnosti sa onima koje se vide kod Alchajmerove bolesti i povezanih demencija.
Studija, objavljena u Alchajmerovoj bolesti i demenciji, naglašava potencijalnu zajedničku osobinu poremećaja mozga u ovim uslovima koji bi mogli otvoriti put novim putevima u istraživanju i lečenju.
Studija je bila globalni napor i okupila je stručnjake iz različitih oblasti neuronauke. Istraživači sa Medicinskog fakulteta u Velikoj Britaniji su vodili studiju, uključujući Jang Jianga, dr, profesora na Odseku za nauku o ponašanju; Chris Norris, Ph.D., profesor na Odseku za farmakologiju i nutricionističke nauke; i dr Bob Sompol, docent na Katedri za farmakologiju i nutricionističke nauke. Njihov rad se fokusira na elektrofiziologiju, neuroinflamaciju, astrocite i sinaptičke funkcije.
„Ovaj projekat je imao velike koristi od interdisciplinarne saradnje“, rekao je Jiang. „Imali smo doprinos stručnjaka, povezanih sa Međunarodnim društvom Alchajmerove asocijacije za unapređenje istraživanja i lečenja Alchajmerove bolesti (ISTAART), u šest zemalja, uključujući SAD, Tursku, Irsku, Italiju, Argentinu i Čile.
Đijang i tim za saradnju su svoj rad usredsredili na razumevanje „magle u mozgu“ koju doživljavaju mnogi preživeli od COVID-19, čak i mesecima nakon oporavka od virusa. Ova magla uključuje probleme sa pamćenjem, konfuziju i poteškoće u koncentraciji. Prema Jiangu, „Usporavanje i abnormalnost unutrašnje moždane aktivnosti kod pacijenata sa COVID-19 liče na one koje se vide kod Alchajmerove i srodne demencije.
Ovo istraživanje baca svetlo na vezu između ova dva stanja, sugerišući da oni mogu da dele osnovne biološke mehanizme. I dugotrajni COVID i Alchajmerova bolest uključuju neuroinflamaciju, aktivaciju ćelija podrške mozgu poznatih kao astrociti i abnormalnu aktivnost mozga. Ovi faktori mogu dovesti do značajnih kognitivnih oštećenja, što otežava pacijentima da jasno razmišljaju ili pamte informacije.
Ideja da bi COVID-19 mogao dovesti do promena na mozgu sličnih Alchajmeru je značajan razvoj.
„Ljudi obično ne povezuju COVID-19 sa Alchajmerovom bolešću“, rekao je Jiang. „Ali naš pregled novih dokaza sugeriše drugačije.“
Istraživanje otkriva da kognitivni problemi izazvani COVID-19 odražavaju slične promene u mozgu kao one kod demencije. Uvidi studije naglašavaju važnost redovnih pregleda funkcije mozga za ove populacije, posebno korišćenjem pristupačnih alata kao što je elektroencefalografija (EEG).
Studija ne samo da ističe zajedničke osobine između dugog COVID-a i Alchajmerove bolesti, već takođe ukazuje na važnost daljih istraživanja.
„Novi uvid otvara puteve za buduća istraživanja i kliničku praksu, posebno u proučavanju moždanih oscilacija povezanih sa neuronskim biomarkerima blagog kognitivnog oštećenja kod ljudi sa dugim COVID-om“, rekao je Jiang.
Jedan od ključnih nalaza je uloga astrocita — potpornih ćelija u mozgu koje nisu tako temeljno proučavane kao neuroni. Istraživanje sugeriše da oštećenje ili aktivacija ovih ćelija COVID-19 može izazvati sinaptičke disfunkcije, što dovodi do abnormalne moždane aktivnosti uočene u oba stanja. Ovo otkriće je značajno jer može pomoći da se objasni zašto EEG obrasci kod pacijenata sa COVID-19 liče na one koji se vide u ranim stadijumima neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti.
Istraživači veruju da bi ovaj rad mogao imati direktan uticaj na brigu o pacijentima. Oni se zalažu za rutinske EEG preglede kako bi se otkrile rane promene u mozgu i kod preživelih od COVID-19 i kod onih koji su u riziku od kognitivnog pada.
„EEG obrasci kod pacijenata sa COVID-19 liče na one koji se vide kod ranih neurodegenerativnih bolesti“, rekao je Noris.
„Ove sličnosti mogu biti posledica zajedničkih problema kao što su zapaljenje mozga, aktivnost astrocita, nizak nivo kiseonika i oštećenje krvnih sudova“, rekao je Sompol.
Ranim otkrivanjem ovih promena, zdravstveni radnici bi potencijalno mogli ranije da identifikuju rizične pojedince i sprovedu intervencije za sprečavanje ili usporavanje progresije kognitivnog pada.
Kako se istraživanje nastavlja, tim je posebno zainteresovan za to kako EEG praćenje može predvideti dugoročne ishode kod pacijenata sa COVID-19 i proceniti efikasnost tretmana usmerenih na prevenciju kognitivnog pada.
