U najnovijem istraživanju objavljenom u časopisu Nature, naučnici iz Instituta Gledston predstavili su revolucionarne uvide u biologiju COVID-19 i njegove zagonetne simptome. Studija, koju su vodili dr Katerina Akassoglou i dr Varner Greene, pokazuje da fibrin, protein zgrušavanja krvi, igra ključnu ulogu u neobičnom zgrušavanju i upali koji su postali prepoznatljivi simptomi bolesti. Ovi nalazi imaju duboke posledice za razumevanje i lečenje COVID-19, uključujući i dugotrajnog COVID-a.
Prethodna teorija sugerisala je da je zgrušavanje krvi sekundarna posledica upale izazvane virusom. Međutim, nova studija otkriva da je fibrin primarni uzrok problema, pokrećući upalu i neurološke simptome dok istovremeno ometa sposobnost tela da eliminiše virus.
„Fibrin je ključni pokretač upale i neuroloških simptoma povezanih sa COVID-19“, rekla je dr Akassoglou. „Naša istraživanja su pokazala da se fibrin direktno vezuje za virus i imunološke ćelije, stvarajući abnormalne krvne ugruške koji uzrokuju ozbiljne posledice kao što su upala, fibroza i neurološki problemi.“
Studija je obuhvatila eksperimente na miševima i laboratorijskim ispitivanjima, gde su istraživači pokazali da fibrin uzrokuje zgrušavanje krvi koje dovodi do toksične upale, oštećenja mozga i smanjenja sposobnosti tela da se bori protiv virusa. Koristeći genetske alate, tim je stvorio mutaciju koja blokira samo toksične efekte fibrina, bez ometanja njegove normalne funkcije zgrušavanja.
„Neutralizacija fibrina kod miševa je značajno smanjila upalu, oksidativni stres, fibrozu i zgrušavanje u plućima“, rekao je dr Greene. „Ovo istraživanje nam pruža nove mogućnosti za terapije koje mogu da ublaže teške simptome COVID-19 i dugotrajnog COVID-a.“
Ova studija takođe ukazuje na potencijalnu terapiju antitela koja cilja fibrin. U eksperimentima, terapija antitelima je pokazala sposobnost da smanji upalu i poboljša preživljavanje neurona kod miševa nakon infekcije COVID-19. Humanizovana verzija ove imunoterapije trenutno je u fazi I kliničkih ispitivanja bezbednosti i podnošljivosti, što predstavlja značajan korak ka njenoj primeni u kliničkoj praksi.
„Ova studija ne samo da nudi novi uvid u mehanizme bolesti, već pruža konkretan put ka razvoju novih tretmana koji mogu imati ogroman uticaj na pacijente“, dodala je dr Akassoglou. „Nadamo se da će dalji klinički testovi potvrditi efikasnost ove terapije u borbi protiv simptoma COVID-19 i dugotrajnog COVID-a.“
Ova otkrića ističu važnost multidisciplinarnog pristupa u istraživanju složenih bolesti poput COVID-19 i podsećaju na značaj saradnje među istraživačima kako bi se rešili veliki zdravstveni izazovi.
