Međunarodni krivični sud mora da se reformiše kako bi bolje priveo pravdi nalogodavce masovnih zločina, kažu stručnjaci.
Međunarodni sudovi i nacionalni sudovi bili su u mogućnosti da iskoriste udruženi zločinački poduhvat (UZP) da privedu pravdi one koji su odgovorni za planiranje i organizovanje groznih zločina, ali Međunarodni krivični sud to ne koristi.
Nova studija upozorava da ako se ovaj trend nastavi, postoji rizik da udruženi zločinački poduhvat — ključan za pomoć nacijama da dobiju retributivnu, restorativnu i socijalnu pravdu — nestane iz upotrebe za međunarodne zločine koji se gone pred MKS. Rad je objavljen u časopisu Contemporari Justice Reviev .
Istraživanje kaže da će osiguravanje da MKS koristi udruženi zločinački poduhvat pomoći žrtvama da postanu odgovorne i djelovati kao sredstvo odvraćanja u zaustavljanju budućih masovnih zločina.
Masovne zločine omogućile su kriminalne mreže umova. Predložena promena bi mogla da pomogne MKS-u da utvrdi da su umešani visoki vojni oficiri i političari krivi za kolektivnu krivičnu odgovornost.
Stručnjaci kažu da je ovo posebno važno za one nacije koje nemaju stabilne pravne sisteme.
Studija koju su uradili Kevin Akuilina sa Univerziteta Malta i Klejda Mulaj sa Univerziteta u Ekseteru, predlaže da se Rimski statut MKS-a izmeni tako da udruženi zločinački poduhvat bude uključen u član 25(3)(a) kako bi uključio krivična dela kroz drugog lica putem UZP-a, i dodavanjem odredbi kojima se definišu njegovi elementi koji će voditi tumačenje Suda. Ovo će omogućiti MKS-u da primeni UZP kao što su to činili međunarodni ad hoc sudovi za bivšu Jugoslaviju i Ruandu u prošlosti.
Dr Mulaj je rekao: „Žrtvama masovnih zločina je potrebna restorativna pravda — kao i zločini koji se kažnjavaju kroz krivične procese — kako bi mogli da dobiju priznanje i da počnu da idu dalje od svog iskušenja. To se može desiti samo ako su odgovorni — i direktno i indirektno – koji su bili uključeni u planiranje, organizaciju i omogućavanje masovnih zločina, kažnjavaju se.
„Udruženi zločinački poduhvat je korisno oružje za tužioce jer im pomaže da utvrde činjenice i događaje, a važan je i za žrtve. Sada su nam potrebne države članice MKS-a da podrže njegovu upotrebu. Društva ne mogu da ozdrave ako je istina o njihovom mučenju nije utvrđeno, nekažnjivost se ne dovodi u pitanje, a ne postiže se ni malo odgovornosti. Krivično pravosuđe ima potencijal da ponudi važnu uslugu u tom cilju.
Istraživači se nadaju da će njihovi predlozi biti razmotreni na Revizijskoj konferenciji MKS-a koju će sazvati Skupština država članica Statuta MKS-a.
Dr Mulaj je rekao: „Trenutna situacija znači da je udruženi zločinački poduhvat u opasnosti. Postoji opasnost da, iako je bio – i nastavlja da bude – priča o uspehu u nacionalnom pravu i pred međunarodnim ad hoc tribunalima, kada ovi drugi budu konačno okončan, UZP bi mogao da doživi svoju preranu smrt u međunarodnom krivičnom pravu, MKS je doneo namernu odluku da ga ne primenjuje, i umesto toga ga je odbacio i zamenio […] indirektno izvršenje zasnovano na zajedničkoj kontroli zločina. rizikujući okončanje UZP-a u okviru ICL-a“.
MKS je usvojio drugačiji način grupne krivične odgovornosti — način indirektnog izvršenja zasnovanog na zajedničkoj kontroli zločina.
Profesor Akuilina je rekao: „UZP ne bi trebalo da prestane da se koristi i da ne bi trebalo da ostane proizvod sudske prakse koja nije univerzalno prihvaćena kao obavezujuća za sve međunarodne krivične sudove i tribunale, kao i međunarodno običajno pravo koje je – s vremena na vreme – nejasno. što se tiče tačnih pravila koja regulišu ovaj vid krivične odgovornosti kada je nepisan u ugovornom pravu i stoga je teško uočiti prateće nejasnoće i nedostatak detalja pojedinačni sudovi i tribunali“.
Promenom bi se stavili na teret svi saizvršioci uključeni u planiranje tog grupnog zločina, jer su svi oni odgovorni za međusobno ponašanje unutar te grupe.
Optuženi saizvršilac mora da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, da je imao određenu ulogu u tom poduhvatu i da je imao nameru da učestvuje. Tužioci bi morali da dokažu da je među svim saizvršiocima postojao zajednički plan.
Studija predlaže način na koji se UZP može dalje poboljšati kako bi se koristio u arsenalu međunarodnog društva za osudu počinilaca masovnih zločina kada indirektno izvršenje zasnovano na zajedničkoj kontroli zločina ne uspe.
