Pionirska istraživanja predviđaju da će poplave širom sveta verovatno biti znatno gore u narednim decenijama ako zemlje ne ispune zvanična obećanja o smanjenju emisije ugljenika.
Studija, objavljena u Vater Resources Research i koju vode stručnjaci sa Univerziteta u Bristolu i globalne kompanije za obaveštavanje o opasnostima od vode Fathom, otkriva projekcije različitih vrsta poplava u različitim scenarijima klimatskih promena sa neviđenom preciznošću.
Uvođenjem najsveobuhvatnijeg okvira za mapiranje, nalazi ukazuju na to da bi se ukupne globalne poplave mogle povećati za otprilike polovinu između 2020. i prijelaza vijeka u slučaju visoke klimatske osjetljivosti i multilateralnih obećanja o smanjenju emisija ugljenika.
Vodeći autor dr Oliver Ving, počasni istraživač na Institutu za životnu sredinu Univerziteta u Bristolu Cabot i glavni istraživač u Fathomu, rekao je: „Ovo istraživanje predstavlja kulminaciju godina istraživanja u našoj potrazi da pomognemo zajednicama koje su spremne za budućnost širom sveta. svet od rastućeg rizika od poplava. Nalazi naglašavaju vitalnu važnost da sve zemlje održe obećanje da će smanjiti emisije ugljenika.
U najboljem slučaju scenarija nižih emisija, gde su ispunjena sva globalna obećanja ugljenika, predviđa se da će prosečni nivo opasnosti od poplava porasti za 9% između 2020. i 2020. godine. Pesimističniji izgledi za veće emisije ugljenika pokazali su da bi poplave mogle porasti za 49% do kraja veka.
U narednih nekoliko decenija, projektovano povećanje opasnosti od poplava bilo je skromnije. Između 2020. i 2050. godine, u scenariju niske emisije ugljenika, očekuje se da će rizik od poplava porasti za 7% sa ovim udvostručenjem na više od 15% u modelu visoke emisije ugljenika.
Dr Ving je rekao: „Važno je napomenuti da su ovi globalni proseci rezultat predviđenih promena opasnosti koje imaju velike geografske varijacije. Na nekim mestima će rizik od poplava opasti, dok će za druga porast biti mnogo puta veći od globalnog proseka. čak i po scenariju sa nižim emisijama“.
Izveštaj je naglasio da obalne poplave ostaju žarište bez obzira na to da li su sve globalne emisije ugljenika ispunjene ili ne. Čak iu scenariju niskih emisija, predviđa se da će se obalne poplave skoro udvostručiti, povećavajući se za 99% do 2100. godine, zbog zakašnjelog odgovora porasta nivoa mora na postojeće zagrevanje.
Utvrđeno je da su poplave uzrokovane padavinama posebno osjetljive na klimatske promjene uzrokovane ljudskim djelovanjem. Dok se pokazalo da se ova vrsta poplava povećala za 6% do 2100. u scenariju niske emisije, ovo povećanje raste na 44% u modelu visokih emisija.
Predviđa se da će najveći budući porast poplava biti oko globalnih obala i u tropskoj Africi i Aziji, kao i značajne promene u sušnoj severnoj Africi. Verovatnoća povećanja poplava bila je najizraženija duž obala severnog Atlantika i Indijskog okeana, kao i za jugoistočnu Aziju i ostrva Pacifika.
Nedavno razvijeni globalni modeli poplava procenjuju nacionalno ili globalno stanovništvo izloženo poplavama; potencijalna vrednost imovine pod rizikom; troškovi i koristi odbrane od poplava i uticaj klimatskih i društveno-ekonomskih promena na buduće gubitke. Većina predstavlja samo poplave reka, ali ova studija utiče na značajan uticaj priobalnih poplava i prošla je najrigorozniju validaciju bilo kog globalnog modela poplava do sada.
Zemlje su potpisale ambiciozna obećanja o smanjenju emisija ugljenika na COP27, a studija jasno ukazuje da ako se sve to ne postigne na vreme iu potpunosti, nivoi poplava će izgledati pod velikim uticajem.
Koautor profesor Paul Bates CBE, profesor hidrologije na Institutu za životnu sredinu Univerziteta Bristol Cabot i predsednik i suosnivač Fathom-a, rekao je: „Preuzimanje ovog istraživačkog projekta uključivalo je podvrgavanje naših nalaza najsveobuhvatnijem benchmarkingu globalnog modeliranja poplava još objavljeno.“
„Sa najvećim rezultatima rezolucije do sada, nadamo se da će industrije izvući vrednost iz našeg modela za niz dodatnih slučajeva upotrebe, kao što je zaštita kritične infrastrukture od budućih poplava, pomaganje osiguravačima da cene premije i ispunjavanje zahteva klimatskih propisa.
Dodatni saradnici istraživačkog rada sa Univerziteta u Bristolu su prof. Jeff Neal, profesor hidrologije na Univerzitetu u Bristolu Cabot Institut za životnu sredinu i glavni naučni savetnik u Fathomu; i dva naučnika iz Fatoma koji će uskoro započeti doktorske studije na Univerzitetu.
