Svake godine, milioni ljudi putuju širom sveta u potrazi za odmorom. Prema procenama Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija, broj međunarodnih dolazaka, što je mera globalnih putovanja, očekuje se da će biti za 2% veći od broja pre pandemije 2019. godine.
Međutim, sa povećanjem broja turista, neke od najpoznatijih turističkih destinacija suočavaju se sa većom gužvom nego ikada pre. Ovo je dovelo čak do protesta na nekim od ovih destinacija, gde su stanovnici evropskih gradova marširali kroz popularne oblasti, pozivajući turiste da se vrate kući.
Neki gradovi, poput Amsterdama, sada aktivno pokušavaju da obeshrabre posetioce. Gužva u turizmu postaje neizbežna karakteristika putovanja i zahteva određeno razumevanje.
Prenaseljenost u turizmu se jednostavno može opisati činjenicom da veliki broj ljudi odlučuje da poseti isto mesto u isto vreme. Postoje tri osnovna principa prenaseljenosti u turizmu. Prvo, prenaseljenost je realan problem koji stvara stres i ugrožava iskustvo posetilaca.
Drugo, osećaj gužve se pojačava prisustvom nepodudarnih ponašanja. Na primer, verovatnije je da ćemo se osećati prenatrpano na trotoaru ako moramo da izbegavamo skejtbordere, bicikliste i prodavce, nego na prepunom muzičkom festivalu gde svi dele slično ponašanje.
Treće, mesto se percipira kao pretrpano kada mi tako osećamo. Ne postoji univerzalna mera prenaseljenosti za posetioce, jer je to subjektivno iskustvo.
Važno je razumeti gužvu u turizmu sa aspekta lokalnog stanovništva. Nedavno su se pojavile vesti da stanovnici Barselone prskaju turiste vodenim pištoljima tokom demonstracija. Ovo nije uobičajeno ponašanje, osim ako lokalnom stanovništvu nije zaista prekipelo.
Koncept domaćin-gost se odnosi na ideju da bi posetioci trebalo da se zadrže u turističkim oblastima kako bi lokalno stanovništvo zadržalo autentičnost svojih naselja.
Sa porastom kratkoročnih iznajmljivanja, mnogi turisti se kreću i van tradicionalnih turističkih područja. Iako ovo može pružiti turistima „autentičnije“ iskustvo, može dodatno otežati situaciju za lokalno stanovništvo koje se bori sa sve većim brojem turista.
Postoje četiri osnovna načina na koje ljudi reaguju na stres prenatrpanosti. Prvi način je menjanje planova putovanja kako bi se izbegla gužva. Ovo je čest metod reagovanja koji podrazumeva izbegavanje mesta gde se očekuje prevelika gužva.
Drugi način je racionalizacija, gde ljudi opravdavaju gužvu kako bi izbegli konflikte sa sopstvenim očekivanjima. Na primer, posetioci Luvra mogu tolerisati gužvu jer očekuju veliku zainteresovanost za Mona Lizu.
Treći način je promena proizvoda, gde ljudi smanjuju očekivanja kako bi izbegli razočaranje. Na kraju, četvrti način je direktna akcija, gde se kontaktira nadležna vlast radi rešavanja problema.
Turistički trendovi se menjaju, a postpandemijska putovanja će se verovatno fokusirati na „sigurnije“ destinacije gde turisti osećaju veću sigurnost i vrednost za svoj novac.
Na kraju, i pored neprijatnosti prenatrpanosti, većina turista i dalje preferira da budu okruženi drugim ljudima nego da putuju sami. Ovo potvrđuje činjenicu da se mudrost gomile još uvek smatra važnom, bez obzira na gužvu koja može biti prisutna.
