Koncentracije soli u zemljištu iznad optimalnog praga za rast biljaka mogu ugroziti globalnu sigurnost hrane kompromitujući poljoprivrednu produktivnost i kvalitet useva. Analiza objavljena u Phisiologia Plantarum ispitala je potencijal nanomaterijala — koji su se u protekloj deceniji pojavili kao obećavajuće sredstvo za ublažavanje takvog „stresa slanosti“ — da bi se suočili sa ovim izazovom.
Nanomaterijali, koji su sićušni prirodni ili sintetički materijali, mogu modulirati odgovor biljke na stres saliniteta kroz različite mehanizme, na primer utičući na ekspresiju gena koji se odnose na toleranciju soli ili poboljšanjem fizioloških procesa kao što su antioksidativne aktivnosti.
Kada su istraživači procenili 495 eksperimenata iz 70 publikacija vezanih za to kako različiti nanomaterijali interaguju sa biljkama pod stresom saliniteta, otkrili su da nanomaterijali poboljšavaju performanse biljaka i ublažavaju stres saliniteta kada se primenjuju u nižim dozama. U većim dozama, međutim, nanomaterijali su toksični za biljke i mogu čak pogoršati stres saliniteta.
Takođe, reakcije biljaka na nanomaterijale variraju u zavisnosti od biljnih vrsta, porodica biljaka i tipova nanomaterijala.
„Naša analiza je otkrila da biljke pozitivnije reaguju na nanomaterijale pod stresom soli u poređenju sa uslovima bez stresa, što ukazuje na meliorativnu ulogu nanomaterijala“, rekao je odgovarajući autor Damiano R. Kvaslema, MSc, sa Poljoprivrednog univerziteta Sokoine, u Tanzaniji. „Ovi nalazi otvaraju put za razmatranje nanomaterijala kao buduće opcije za upravljanje stresom saliniteta.“
