Mikroskopija je napravila velike skokove poslednjih godina. Nauka koja je pre nekoliko godina bila nezamisliva postala je stvar programiranja najsavremenijih mikroskopa za obradu gomila podataka. Dr Gabrijel Frank je brzo shvatio potencijal krio-elektronske mikroskopije da otkrije molekularne strukture na nivoima koji do sada nisu bili vidljivi.
Kada se pridružio Univerzitetu Ben-Gurion u Negevu, tražio je da Univerzitet uđe u ovu oblast, što je kulminiralo osnivanjem Guzik centra za naprednu mikroskopiju i kupovinom novog, naprednijeg elektronskog mikroskopa. Koristeći ovaj mikroskop, dr Frank otkriva obećavajuće kandidate za lekove za rak — bolest koja se široko i s pravom naziva „Car svih bolesti“, fraza koju je skovao dr Sidarta Mukerdži.
Najnovije istraživanje dr Franka, objavljeno u Nature Communications, koje je prvo sa BGU-ovim naprednijim krio-elektronskim mikroskopom, objašnjava interakcije feritina sa njegovim regulatorom Nuclear Receptor Coactivator 4 (NCOA4).
U ćeliji, feritin deluje kao kavez za jone gvožđa. NCOA4 koristi ćelija da odluči kada će ih osloboditi iz kaveza i kada će ih uskladištiti. Previše gvožđa u ćeliji je toksično i dovodi do njene smrti. Premalo i ćelija ga usporava sve dok se svi njeni procesi ne zaustave, uključujući i replikaciju ćelije, što je ključno za napredovanje raka.
Koristeći krio-elektronski mikroskop, dr Frank i njegovi učenici su po prvi put mogli da vide atomske detalje interakcije između NCOA4 i feritina. Razumevanje kako NCOA4 vezuje feritin može potencijalno da otvori put za sintezu lekova koji blokiraju ovu interakciju, usporavajući tako agresivne ćelije raka, koje snažno zavise od velikih količina slobodnog gvožđa.
Pored sopstvenog istraživanja, dr Frank je strastven o potencijalu krioelektronske mikroskopije i njenom unapređenju u Izraelu. U tom cilju, on vodi kurseve za studente i profesore sa drugih univerziteta o BGU-ovom mikroskopu.
