Hronični kašalj je jedan od najčešćih razloga za traženje medicinske nege, a najviše su pogođene žene srednjih godina. Nove studije na Univerzitetu u Upsali takođe pokazuju da se ovo stanje čini naslednim fenomenom. Studije su objavljene u ERJ Open Research i PLOS ONE.
„Više od 10% stanovništva ima hronični kašalj, za koji se pokazalo da ima nekoliko negativnih posledica: smanjen kvalitet života, smanjenu radnu sposobnost i probleme sa glasom. Trenutno nemamo dovoljno saznanja o tome šta uzrokuje kašalj i kako je najbolje da ga leči“, napominje Osur Ingi Emilson, docent za istraživanje pluća, alergije i spavanja na Odeljenju za medicinske nauke Univerziteta u Upsali.
Dve nedavno objavljene studije odeljenja istraživale su kako se kašalj trenutno leči u švedskoj zdravstvenoj zaštiti i da li hronični kašalj može biti nasledan.
Jedna od studija, zasnovana na podacima iz švedskog registra zdravstvene zaštite, pokazala je da je 1–2% celokupne švedske populacije tražilo negu za hronični kašalj između 2016. i 2018. godine, obično u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Od onih koji su zatražili negu, izgleda da je većina imala dugotrajan kašalj. Prevalencija je najveća među ženama između 40 i 60 godina, sa oko 21.000 žena koje traže lečenje od kašlja u ove tri godine. Delo se pojavljuje u PLOS ONE.
„Žene generalno izgleda da imaju malo osetljiviji refleks kašlja, tako da je prag abnormalnog kašlja niži kod žena nego kod muškaraca. Za mene je bilo neočekivano da samo jedan do dva procenta pacijenata traži pomoć za mučni kašalj kada pređe deset godina. Ovo se može delimično objasniti nedostatkom efikasnih tretmana između različitih delova zemlje, što ukazuje na to da su potrebne bolje smernice za ispitivanje i lečenje hroničnog kašlja.
Druga studija istog istraživačkog tima, koja se pojavila u ERJ Open Research, dala je trag o tome zašto neki pojedinci razvijaju hronični kašalj. Čini se da je kašalj nasledna pojava. U velikoj populacionoj studiji u severnoj Evropi koja je obuhvatila 7.155 roditelja i njihovih 8.176 odrasle dece starosti od 20 i više godina, otkriveno je da ako je jedan roditelj imao hronični suvi kašalj, njihova deca imaju preko 50% veću verovatnoću da će imati hronični suvi kašalj. Ova veza je bila nezavisna od zbunjujućih faktora kao što su astma, biološki seks i pušenje.
„Sličan odnos je primećen i za produktivan kašalj, ali u tim slučajevima pušenje je imalo veći uticaj na prevalenciju. Ovi rezultati sugerišu da postoji genetska veza sa hroničnim kašljem“, dodaje Emilson.
Istraživački tim je već započeo studiju lečenja hroničnog kašlja. Na osnovu ovih novih otkrića, grupa sada kreće napred sa studijama o genetskim varijantama u saradnji sa islandskom kompanijom deCODE genetics, koja analizira ljudski genom. Cilj je da se identifikuje koje su genetske varijante povezane sa hroničnim kašljem.
„Ovo bi moglo da pruži bolje razumevanje pojave hroničnog kašlja, što bi na kraju moglo rezultirati boljim tretmanom za ovo stanje koje se teško leči“, objašnjava Emilson.
