Psi mogu namirisati ljudski stres, a nova studija otkriva da miris može izazvati sličan emocionalni efekat kod pasa, što ih podstiče da donose „pesimistične“ odluke.
Ovo je prvi naučni dokaz da mirisi stresa kod ljudi utiču na emocije i učenje kod pasa, kaže tim istraživača iz Velike Britanije, i može baciti dragoceno novo svetlo na drevnu vezu između naše vrste.
Iako sposobnost pasa da osete ljudsko raspoloženje može biti malo iznenađenje za one koji žive sa njima, studija pokazuje da je jača nego što mnogi ljudi misle.
„Vlasnici znaju koliko su njihovi ljubimci usklađeni sa svojim emocijama, ali ovde pokazujemo da čak i miris pod stresom, nepoznatog čoveka utiče na emocionalno stanje psa, percepciju nagrada i sposobnost učenja“, kaže stariji autor Nikola Runi, čovek – istraživač interakcija sa životinjama na Univerzitetu u Bristolu.
Prethodne studije na ljudima pokazale su da možemo nanjušiti tragove o emocijama drugih ljudi, podsvesno detektujući hemosignale u njihovom znoju, a ovi skriveni signali mogu suptilno uticati na naše sopstvene emocije i odluke.
Psi takođe otkrivaju ove signale od nas, kao što pokazuju druga nedavna otkrića, ali Runi i njene kolege su se nadale da će saznati kako naši mirisi stresa utiču na njih.
Pošto su psi vešti u čitanju ljudskih verbalnih i neverbalnih znakova, istraživači su odlučili da ih ne izlažu direktno ljudima pod stresom.
Umesto toga, psima su predstavljeni uzorci znoja i daha prikupljeni od tri nepoznata ljudska volontera dok su se opuštali ili radili nešto stresno.
Opuštajuća aktivnost uključivala je gledanje video snimka o prirodi, dok je stres test uključivao frustrirajuće instrukcije vezane za matematiku i javni govor.
Istraživači su angažovali 18 dua pas-ljudi da učestvuju u ispitivanjima na uzorcima ljudskih mirisa. Psi su tokom treninga naučili da posuda za hranu na jednoj lokaciji uvek sadrži poslasticu, dok je činija na drugom mestu uvek bila prazna.
Psi koji su ovo naučili počeli su brže da prilaze ako je posuda postavljena na pozitivnu lokaciju P (povezana sa poslasticama) nego na negativnu N (povezana bez poslastica).
Nestrpljivo trkanje pasa ukazuje na „optimizam“, objašnjava tim, ili na signal ponašanja koji nagoveštava emocionalno stanje životinje, na osnovu prethodnih istraživanja koja povezuju pozitivne i negativne emocije ljudi sa „optimističkim“ ili „pesimističnim“ odlukama, respektivno.
Nakon početne obuke, istraživači su počeli da poslužuju činije na novim mestima, zagonetno lociranim između prva dva, kako bi videli kako se psi lako približavaju.
Oni su uveli tri nove lokacije, od kojih je svaka identifikovana svojom blizinom jednom od prvobitne dve lokacije: skoro pozitivan NP, srednji M i skoro negativan NN.
Ponovili su ove eksperimente dok su pse izlagali uzorcima mirisa bilo pod stresom ili opuštenim ljudima, ili uopšte bez mirisa.
Psi su imali značajno manje šanse da priđu posudi u skoro negativnom položaju kada pomirišu stranca pod stresom, nego kada su izloženi mirisu opuštenog stranca ili prazne krpe.
Miris stresa se pokazao manje obeshrabrujućim kada je posuda bila u srednjem ili skoro pozitivnom položaju, ali u kombinaciji sa postavljanjem blizu zone bez hrane, miris je očigledno bio dovoljan da umanji njihove nade.
Činilo se da ista skoro negativna lokacija posude nije toliko odvratila pse kada nisu bili izloženi mirisu stresa. Ovo sugeriše da su psi razmatrali ambijentalne mirise zajedno sa pozicijom posude kako bi procenili verovatnoću pronalaženja hrane.
„Voditelji pasa koji rade često opisuju kako stres putuje niz olovku, ali smo pokazali da može da putuje i vazduhom“, kaže Runi.
Prigušen odgovor pasa izloženih mirisu ljudskog stresa kvalifikuje se kao pesimizam i nagoveštava negativno emocionalno stanje. Ovo može biti prilagodljivo, možda pomaže psima da sačuvaju resurse ili izbegnu frustraciju.
Veliki deo ove dinamike je još uvek slabo shvaćen i biće potrebno više istraživanja da bi se razjasnilo kako tačno naši mirisi utiču na način na koji se psi osećaju i uče.
A imajući u vidu širok značaj pasa za ljude na globalnom nivou – kao saradnike, partnere i prijatelje – bilo bi mudro da sledimo tragove koji bi mogli da ojačaju našu vezu.
„Razumevanje kako ljudski stres utiče na dobrobit pasa je važno pitanje za pse u odgajivačnicama“, kaže Runi, „i kada obučavate pse pratioce i pse za radne uloge kao što su psi pomoćnici“.