Neke privatne britanske biobanke možda obmanjuju buduće roditelje o vrednosti skladištenja krvi iz pupčane vrpce za lečenje bolesti opasnih po život koje se mogu pojaviti kod njihovog deteta u budućnosti, otkriva istraživanje BMJ-a.
Tokom protekle decenije, sve veći broj roditelja je odlučio da skladišti krv iz pupčane vrpce, koja sadrži matične ćelije, u slučaju da njihovo dete razvije stanje koje bi se moglo lečiti terapijom matičnim ćelijama.
Roditelji moraju da koriste privatnu biobanku, koja naplaćuje između 550 i 3.000 funti za zamrzavanje bebine krvi iz pupčane vrpce. Povrh toga, roditelji moraju platiti godišnju naknadu za skladištenje od preko 100 funti da bi uzorci bili zamrznuti.
Privatne biobanke prodaju svoje usluge bankarstva krvi iz pupčane vrpce budućim roditeljima kao ulaganje u zaštitu budućeg zdravlja njihovog deteta, zajedno sa tvrdnjama da se terapije zasnovane na matičnim ćelijama uspešno koriste za lečenje širokog spektra potencijalno opasnih bolesti, od cerebralne paralize do leukemije. .
Ali stručnjaci za regenerativnu medicinu kažu da su mnoge marketinške tvrdnje ovih kompanija pogrešne.
Na primer, Cells4Life, koji sebe opisuje kao najvećeg pružaoca usluga bankarstva krvi iz pupčane vrpce, tvrdi da se „krv iz pupčane vrpce rutinski koristi u tretmanima za preko 80 različitih stanja i bolesti“, uključujući rak, poremećaje krvi, imunološke poremećaje i autizam. . Dodaje se da su matične ćelije iz krvi pupčane vrpce „čiste i plastične“, što znači da „mogu postati gotovo bilo koji tip tkiva u telu i da se čak mogu koristiti za ponovni rast celih organa“.
Istraga je takođe otkrila da Cells4Life plasira svoje usluge na osnovu sumnjivih dokaza objavljenih u Journal of Stem Cells Research, Development & Therapi. Iako časopis tvrdi da vodi proces recenziranja, istraživački članak na koji se poziva Cells4Life objavljen je u časopisu samo 17 dana nakon prijema – vremenski okvir daleko kraći od 12-14 nedelja tipičnih za časopise sa recenzijom. BMJ je kontaktirao dva urednika navedena u uređivačkom odboru časopisa koji su rekli da oni zapravo ne obavljaju te uloge.
SmartCells, još jedna privatna banka krvi iz pupčane vrpce, tvrdi na svojoj veb stranici da su mogućnosti za korišćenje matičnih ćelija beskrajne, jer ove ćelije „imaju sposobnost da poprave, zamene i regenerišu ćelije skoro svake vrste“. Na veb-stranici druge službe, Future Health, navodi se više od 75 genetskih, imunoloških i krvnih poremećaja koji se mogu lečiti.
Čarls Mari, direktor Instituta za matične ćelije i regenerativnu medicinu na Univerzitetu Vašington, Sijetl, i Pjetro Merli, pedijatar u pedijatrijskoj bolnici Bambino Gezu u Italiji, rekli su da je lista prijava nerealna.
Mari kaže da je lista zasnovana na tvrdnjama ljudi iz kasnih 1990-ih da ove ćelije imaju plastičnost da postanu skoro sve vrste ćelija u telu – tvrdnje koje su „veoma strogo opovrgnute“.
On je rekao da krv iz pupčane vrpce sadrži odrasle matične ćelije, što ograničava tipove ćelija koje mogu postati – hematopoetske matične ćelije (HSC) mogu postati krvne ćelije, a mezenhimalne matične ili stromalne ćelije (MSC) mogu graditi vezivno tkivo kao što su kost, hrskavica , tetive, ligamente, mišiće i koštanu srž.
Cells4Life je rekao: „Svako površno pretraživanje objavljene literature o budućim primenama perinatalnih matičnih ćelija pokazuje ogroman potencijal koji krv pupčane vrpce ima za upotrebu u regenerativnoj medicini u budućnosti.“
Ukazalo je na istraživanja koja sugerišu da se MSC mogu transformisati u inducibilne pluripotentne matične ćelije (iPSC), koje mogu da oponašaju embrionalne matične ćelije i stoga su sposobne da formiraju bilo koje tkivo osim zametnih ćelija (prekursora jajnih ćelija i spermatozoida).
Mari je istakao da transformacija matičnih ćelija u iPSC zahteva visoko obučene naučnike za matične ćelije i da se iPSC takođe mogu kreirati od odraslih krvi ili ćelija kože, što znači da je bankarstvo krvi pupčane vrpce nepotrebno.
Merli, koji koristi terapiju matičnim ćelijama za lečenje svojih pacijenata, kaže da mnoga stanja koja leči ne zahtevaju autologne matične ćelije (sakupljene od pacijenta) i da se umesto njih mogu koristiti alogene matične ćelije (od odgovarajućih donatora).
On je rekao da je leukemija jedno od retkih stanja u kojima lekari mogu da koriste matične ćelije sakupljene od pacijenta, ali da se one mogu uzeti iz pacijentove koštane srži, tako da nema koristi od sakupljanja i skladištenja matičnih ćelija iz krvi pupčanika.
On je dodao da je u Italiji nezakonito da kompanije za terapiju matičnim ćelijama iznose takve tvrdnje u svom oglašavanju.
