U nedavnoj studiji objavljenoj na naslovnoj strani časopisa Fiziologija biljaka, tim IBMCP je identifikovao novo isparljivo jedinjenje — alfa-terpineol — koje efikasno štiti biljke od Pseudomonas siringae. Ova patogena bakterija nanosi ozbiljna oštećenja raznim usevima. Ovaj nalaz bi mogao da poboljša tretmane zaštite useva pružanjem prirodne i visokoefikasne zaštite biljaka.
Julia Perez-Perez, Ph.D. student UPV-a i koautor studije, objašnjava da, kao iu ljudskoj interakciji, biljke imaju svoj način komunikacije i odbrane. „Oni emituju isparljiva jedinjenja kako bi upozorili svoje komšije na opasnost i koriste čulo mirisa da bi primetili poruku“, kaže Peres-Perez.
Za ilustraciju, Perez-Perez dodaje: „Zamislite polje paradajza gde bakterije prodiru u listove biljke kroz stomate. Dok se širi, biljka se brani od napada oslobađanjem isparljivih materija kao što je terpen. Drugi delovi same biljke i susedne biljke „nanjuše“ ovu hemijsku poruku i brzo zatvaraju svoje stomate, sprečavajući ulazak patogena i na taj način štiteći usev.“
Isti tim IBMCP-a je već patentirao i licencirao drugo isparljivo jedinjenje, HB, koje takođe štiti biljke, sa kompanijom Meristem. Sada, sa otkrićem terpineola, imaju novu metodu za jačanje otpornosti useva.
„Oba jedinjenja su deo onoga što nazivamo aromom otpornosti, koja simbolizuje miris preživljavanja za biljke paradajza“, dodaje Perez-Perez.
Prema timu IBMCP, primena terpineola i HB bi bila veoma jednostavna i raznovrsna: mogu se prskati direktno na biljke ili primeniti pomoću uređaja za difuziju. U stvari, kroz projekat sproveden u saradnji sa kompanijom Meristem, oni istražuju moguće sinergije između ovih i drugih isparljivih jedinjenja kako bi aktivirali odbrambeni odgovor biljaka efikasno i veoma jeftino.
„Upotreba ovih jedinjenja nudi poljoprivrednom sektoru novu ekonomsku, brzu i veoma efikasnu alternativu za poboljšanje prinosa tako važne kulture kao što je paradajz“, dodaje Purificacion Lison, IBMCP istraživač i predavač na Odseku za biotehnologiju Poljoprivredne škole i Environment (ETSIAMN) i koautor studije.
Pored toga, primena ovih jedinjenja u poljoprivrednim tretmanima bi takođe smanjila upotrebu hemijskih jedinjenja. „Ovo nije samo korisno za životnu sredinu, već i promoviše održiviju poljoprivredu“, dodaje Marija Pilar Lopez Gresa, IBMCP istraživač i viši predavač na ETSIAMN-u.
Prema istraživačima, ova prirodna strategija mogla bi da posluži kao zaštitna barijera od bakterija i drugih infekcija, pa čak i da zaštiti biljke od efekata suše.
„Ovo IBMCP otkriće predstavlja značajan napredak u zaštiti useva, nudeći prirodno, efikasno i ekološki prihvatljivo rešenje za današnje poljoprivredne izazove“, zaključuju istraživači IBMCP-a.
