Dokazi su sve uverljiviji da nove generativne AI alatke za pretragu interneta, koje su razvile kompanije poput OpenAI, Google-a i Microsoft-a, mogu povećati rizik od pružanja lažnih, obmanjujućih ili delimično tačnih informacija. Ova situacija nosi implikacije za industriju vesti i osnovne principe demokratije. Ipak, vlada Novog Zelanda je odlučila da ne uključi veštačku inteligenciju u svoje planove za revidiranje zakona o poštenom pregovaranju o digitalnim vestima.
Prema predloženom zakonu, Gugl i Meta (vlasnik Fejsbuka i Instagrama) biće obavezni da plaćaju novinskim kompanijama za korišćenje njihovog sadržaja. Iako mnoge lokalne novinske organizacije već dobijaju naknade od Google-a, Meta ne pruža istu podršku. Ministar za medije i komunikacije Pol Goldsmit najavljuje moguće amandmane na predloženom zakonu, ali ističe da pitanje veštačke inteligencije neće biti trenutno adresirano.
Iako bi ministar dobio ovlašćenje da odredi kompanije koje će biti obuhvaćene novim zakonom, to bi moglo otvoriti vrata za uključivanje kompanija poput Microsoft-a i OpenAI-a u pregovarački proces. Čet-botovi sa veštačkom inteligencijom, kao što su Google Gemini, Microsoftov Copilot i OpenAI ChatGPT, sve više reaguju na korisničke zahteve uz korišćenje informacija sa interneta, uključujući i sadržaj vesti.
Kako ove kompanije pokušavaju da prikupe dovoljno podataka za obuku svojih modela veštačke inteligencije, sklapaju ugovore sa novinskim organizacijama radi korišćenja njihovog sadržaja. Stoga nije iznenađujuće što su mnoge renomirane novinske kompanije potpisale komercijalne ugovore sa kompanijama koje razvijaju veštačku inteligenciju.
S druge strane, neke kompanije poput The Nev Iork Times-a i Alden Global Capital-a su se suprotstavile ovom trendu. One su pokrenule tužbe protiv Microsoft-a i OpenAI-a zbog navodnog neovlašćenog korišćenja njihovih članaka za obuku AI chat robota. Ova dešavanja ukazuju na složenost odnosa između novinskih organizacija i kompanija sa veštačkom inteligencijom.
Jedan od vodećih novozelandskih izdavača, Stuff, je zaustavio ChatGPT od korišćenja njihovih priča za obuku, što je rezultiralo smanjenjem vidljivosti njihovog sadržaja u pretragama Google-a i Microsoft-a. Analiza je pokazala da je raznolikost vesti opala u ovim pretragama, dok su se „drugi izvori“ informacija dramatično povećali.
Čet-botovi Google Gemini i Microsoft Copilot su nudili stare priče kao aktuelne vesti dana, bez pružanja konkretnih veza ili izvora informacija. Kako se više informacija unosi u ove pretrage i čet-botove, njihova tačnost bi trebalo da se poboljša, ali korisnici treba da budu svesni potencijalnih nedostataka.
Suočene sa pritiscima AI kompanija, novinske organizacije se nalaze u izazovnoj situaciji. Odbijanje saradnje može rezultovati gubitkom dodatnih prihoda, dok prihvatanje saradnje ne garantuje da će njihov sadržaj biti pravilno prikazan u AI pretrazi ili chat-botovima.
U maju ove godine, Gugl je najavio da će više nego ranije koristiti AI odgovore umesto običnih linkova u pretragama. Ovo može dovesti do smanjenja potrebe za plaćanjem novinskim organizacijama za korišćenje njihovog sadržaja. Dok se situacija razvija, posledice mogu biti značajne kako za medije tako i za demokratiju.
