Neurološki poremećaji poput traume, moždanog udara, epilepsije i neurodegenerativnih bolesti često imaju dugoročne posledice na funkciju mozga zbog gubitka neurona. Trenutne terapije su ograničene zbog izazova u zamjeni izgubljenih neurona. Direktno neuronsko reprogramiranje, proces koji uključuje transformaciju jedne vrste ćelije u drugu, pruža nadu za novu terapijsku strategiju.
U nedavnom istraživanju, timovi pod vođstvom Magdalene Gec i Bojana Boneva proučavali su molekularne mehanizme koji se dešavaju kada se glijalne ćelije preobraze u neurone pomoću određenog transkripcionog faktora. Njihova istraživanja su objavljena u časopisu Nature Neuroscience.
Analizirajući male hemijske modifikacije u epigenomu, istraživači su otkrili važnu ulogu epigenoma u kontroli aktivnosti gena u različitim tipovima ćelija. Ovo istraživanje je prvi put pokazalo koordiniranu rekonfiguraciju epigenoma uzrokovanu specifičnim transkripcionim faktorom.
Korišćenjem novih tehnika za profilisanje epigenoma, istraživači su identifikovali da posttranslacione modifikacije određenog neurogenog transkripcionog faktora duboko utiču na reprogramiranje epigenoma i transformaciju glijalnih ćelija u neurone. Međutim, sam faktor transkripcije nije dovoljan za ovaj proces.
U važnom otkriću, istraživači su identifikovali novi protein, IingIang1, kao ključnog igrača u procesu konverzije astrocita u neurone. Ovaj protein je neophodan za otvaranje hromatina i interakciju sa faktorom transkripcije kako bi se omogućilo reprogramiranje glijalnih ćelija.
Prema rečima istraživača, ovi rezultati su od suštinskog značaja za razumevanje i poboljšanje procesa reprogramiranja glijalnih ćelija u neurone, što bi moglo doprineti razvoju novih terapijskih rešenja.
