Kako se klima zagreva, mnoge vrste su u pokretu, postavljajući nove izazove za kreatore politike širom sveta. Promene u opsegu komaraca i krpelja i slepih miševa koji nose bolesti unose bolesti kao što su malarija i lajmska bolest u regione gde zdravstveni sistemi nisu spremni. Kretanje komercijalno važne ribe iz jedne jurisdikcije u drugu premeštaju mogućnosti zapošljavanja i izazivaju trgovinske sporove.
Da bi pomogao u razumevanju i predviđanju kada će vrste promeniti svoje domete, međunarodni tim predvođen istraživačima sa Univerziteta McGill identifikovao je faktore koji su podstakli ili ograničili promene u staništima hiljada vrsta širom sveta poslednjih decenija.
McGill Ph.D. student Džejk Lolor, vodeći autor studije objavljene nedavno u časopisu Nature Reviews Earth and Environment, objašnjava: „Većina sistema u kojima ljudi koriste ili komuniciraju sa drugim vrstama izgrađena je pod pretpostavkom da će vrste ostati na mestu. Integrisanje pomeranja raspona koji su već bili dogodila ili bi se mogla dogoditi u budućnosti, u planove za upravljanje resursima i očuvanje biće neophodni jer se efekti klimatskih promjena i dalje osjećaju.“
Istraživači su otkrili da je zagrevanje klime dobar osnovni prediktor za kretanje većine od 26.000 vrsta praćenih u BioShifts, globalnoj bazi podataka. Zaista, 59% vrsta se pomerilo ka hladnijim sredinama.
U značajnom procentu slučajeva, međutim, slika nije tako jasna. U 41% slučajeva, vrste ili uopšte nisu uspele da se kreću, ili su se preselile ka novim sredinama koje nisu bile u skladu sa temperaturama zagrevanja. Ova nedoslednost sugeriše da temperatura sama po sebi ne objašnjava u potpunosti kretanje.
Da bi bolje razumeli zašto se neke vrste ne menjaju kako se očekivalo, istraživači su pokušali da pronađu objašnjenja u drugim faktorima specifičnim za vrstu ili životnu sredinu.
„Razumevanje ovih temperaturno nedoslednih pomeranja biće posebno važno u pomaganju istraživačima da stvore modele koji predviđaju kada će zagrevanje verovatno dovesti do pomeranja opsega, kao i kada neće“, kaže Lolor.
„Na primer, tip životnog ciklusa određene vrste, ili njihova osetljivost na zagrevanje, ili karakteristike pejzaža mogu nam pomoći da predvidimo kolika je verovatnoća da će se vrste u tim staništima promeniti, pa čak i rute kojima bi mogle da krenu. “
Istraživači upozoravaju da su postojeći podaci o pomeranju dometa koncentrisani u Evropi i Severnoj Americi, da su prikupljeni neravnomerno po biljnim i životinjskim grupama i da u velikoj meri isključuju morske vrste. Oni sugerišu da to znači da postoji potreba za oprezom u vezi sa rezultatima.
Na primer, obrasci koji se vide tamo gde postoje četiri godišnja doba, kao što su Evropa i Severna Amerika, možda se ne primenjuju na one gde postoje samo vlažna i suva godišnja doba i vrste sa različitim sposobnostima širenja (sposobnost ponovnog uspostavljanja na novoj lokaciji) a očekuje se da će stope rasta drugačije reagovati.
„Drugim rečima, trendovi kao što su prosečne stope i pravci pomeranja dometa koje izračunavamo na osnovu posmatranja ptica i insekata možda nam neće reći šta da očekujemo za promene morskih algi, useva ili ribe. Niti, kako se klima menja, ne bi oni su dovoljni da informišu mnoge planove za upravljanje očuvanjem“, napominje Dženifer Sandej, viši autor rada i docent na Odseku za biologiju na Univerzitetu McGill.
Tim ukazuje na potrebu za pojačanim praćenjem promena vrsta kako bi se poboljšalo razumevanje faktora koji su u igri i informisali strategije za očuvanje biodiverziteta usred klimatskih promena.
