Istraživači u Veill Cornell Medicine sa međunarodnim timom koristili su biopsiju jetre da identifikuju ćelijske i molekularne markere koji se potencijalno mogu koristiti za predviđanje da li će se i kada rak pankreasa proširiti na jetru pojedinca ili na neko drugo mesto, kao što su pluća.
Studija, objavljena u Nature Medicine, predlaže da informacije iz biopsije jetre – malog uzorka tkiva prikupljenog za laboratorijsku analizu – kada se dijagnostikuje rak pankreasa mogu pomoći lekarima u personalizovanju lečenja, kao što su imunoterapije usmerene na jetru, pre nego što ćelije raka dobiju mogućnost metastaza.
Samo 10% ljudi sa rakom pankreasa preživeće više od dve godine nakon početne dijagnoze.
„Ako možemo da predvidimo vreme i lokaciju metastaza, to bi moglo da bude prava promena u lečenju raka pankreasa, posebno pacijenata sa visokim rizikom od metastaza“, rekao je ko-autor studije dr David Liden, profesor Stavros S. Niarchos diplomirao pedijatrijsku kardiologiju i profesor pedijatrije i ćelijske i razvojne biologije na Veill Cornell Medicine.
Godine 2015. dr Lajden i njegove kolege otkrili su da ćelije raka pankreasa luče faktore koji dospevaju do udaljenih organa, najčešće do jetre, da bi uspostavili pre-metastatsku nišu za formiranje novih tumora.
Da bi saznao kako ove promene postavljaju njihovu novu lokaciju za kancerogenu kolonizaciju, dr Lajden je sarađivao sa glavnim autorom dr Lindom Bojmar, pomoćnim docentom istraživanja molekularne biologije u pedijatriji na Veill Cornell Medicine i docentom kliničke i eksperimentalne medicine u Linkopingu. Univerzitet u Švedskoj.
Zajedno sa istraživačima u Memorijalnom centru za rak Sloan Ketering, uključujući koautora dr Vilijama Jarnagina, koautore dr. Constantinos Zambirinis i Jonathan Hernandez, i hepatopankreatobilijarni tim, dr Lajden i njegov tim dobili su biopsiju jetre od 49 osoba koje su podvrgnute hirurškom lečenju raka pankreasa u ranoj fazi. Takođe su prikupili biopsije jetre od 19 ljudi koji su bili podvrgnuti sličnoj operaciji za stanja koja nisu povezana sa rakom, na primer, uklanjanje benignih cista pankreasa.
Istraživači su zatim sproveli niz molekularnih, ćelijskih i metaboličkih analiza na ovim uzorcima kako bi utvrdili da li mogu da identifikuju obeležja koja su prethodila – ili potencijalno sprečila – kasnijim metastazama kod pacijenata. Otkrili su da jetra preživjelih bez recidiva, a koji nisu pokazivali znakove širenja raka nakon perioda praćenja od najmanje tri godine, liče na jetru ljudi koji nikada nisu imali rak.
Na drugom kraju spektra bili su oni koji su razvili metastaze u jetri u roku od šest meseci od dijagnoze – grupa pacijenata koja ima lošu prognozu sa ograničenim terapijskim mogućnostima. Njihove jetre su bile prožete takozvanim neutrofilnim ekstracelularnim zamkama (NET), gustim spletovima DNK i enzimima koje oslobađaju umirući neutrofili, imune ćelije koje su prva linija odbrane od infekcije. Pošto su ovi NET-ovi snažno povezani sa budućim metastazama i razvijaju se tako rano u toku bolesti, radiološko snimanje u bliskoj budućnosti može biti u stanju da ih otkrije i identifikuje pacijente koji su u opasnosti od ovog agresivnog širenja.
„Ove osobe bi tada mogle da dobiju pun kurs hemoterapije, ili ako se metastaze otkriju kada se pojavi samo nekoliko, možda bi sekundarni tumori mogli da budu uklonjeni hirurškim putem“, rekao je dr Lajden, koji je takođe član grupe Sandra i Edvard Mejer. Centar za rak i Institut za zdravlje dece Gale i Ira Drukier u Veill Cornell Medicine. Pored toga, on i njegove kolege istražuju da li lekovi koji vare DNK koji formiraju NET mogu sprečiti metastaze u jetri.
Istraživači su identifikovali još dve kategorije pacijenata u studiji: one koji bi kasnije razvili metastaze u jetru i one kod kojih bi se rak proširio na druga mesta, kao što su pluća. Pacijenti čiji su se karcinomi proširili na druge organe osim jetre pokazali su jak imuni odgovor koji se bori protiv raka – zaštitne T ćelije i prirodne ćelije ubice infiltrirale su se u njihovu jetru i aktivirali su se mnogi geni za regulaciju imuniteta. Ove osobe koje su sklone razvoju metastaza van jetre mogu imati koristi od imunoterapije kako bi se pojačao njihov tekući antitumorski imunološki odgovor.
Sa druge strane, oni čija je jetra podlegla kasnijim metastazama takođe su akumulirali imune ćelije – ali ćelije su pokazivale znake metaboličke iscrpljenosti. „Kao da je jetra pokušavala da se zaštiti, ali je na kraju izgubila bitku“, rekao je dr Bojmar.
Istraživači planiraju da potvrde svoje nalaze kod veće grupe pacijenata sa rakom pankreasa i ispitaju da li bi ovaj pristup mogao biti koristan kod drugih novodijagnostikovanih karcinoma.
„Nadamo se da ćemo razviti alat za predviđanje kod kojih pacijenata sa kolorektalnim karcinomom će razviti metastaze u jetri na osnovu ćelijskih, molekularnih i metaboličkih profila njihovih biopsija jetre“, rekao je ko-stariji autor dr Robert Švarc, vanredni profesor medicine. u Veill Cornell Medicine.
Autori iz više instituta širom Sjedinjenih Država i Švedske i Izraela doprineli su ovoj studiji.
