Nekada su livade morske trave površine oko 150 kvadratnih kilometara pokrivale dno Holandskog Vadenskog mora. Sada je morska trava skoro nestala, baš kao i na mnogim drugim mestima u svetu. Ali ove jedinstvene biljke slane vode igraju vitalnu ulogu u ekosistemu.
Ekolozi Jeanine Olsen, Tjisse van der Heide i Laura Govers sa Univerziteta Groningen rade na tome da pomognu da se morska trava vrati u naše vode. Povodom Svetske konferencije o morskoj travi, 17–21. juna u Napulju, Italija, BBC je premijerno prikazao mini dokumentarac o radu Guversa.
Redovi istraživača i volontera šetaju duž blatnih površina sa prilagođenim pištoljem za zaptivanje, ubrizgavajući mešavinu mulja i semena morske trave u sediment na određenim udaljenostima. Na drugim mestima, 3D štampane biorazgradive plastične strukture su potopljene u zemlju kako bi se osiguralo da se novozasađena morska trava ne ispere odmah. Ove nove tehnike za restauraciju morske trave donele su ekolozima Lauri Govers i Tjise van der Hajde nekoliko uspeha.
Jeanine Olsen, emeritus profesor molekularne ekologije, ima drugačiji pristup: ona posmatra genome morske trave u potrazi za morskom travom otpornom na klimu. Trenutno se seme i biljke za projekte restauracije morske trave ponekad uvoze iz toplijih regiona kako bi bili ispred rastućih temperatura usled klimatskih promena.
Međutim, Olsen objašnjava da je jednostavno uzimanje biljaka iz Sredozemnog mora i njihovo sađenje u Holandiji malo previše pojednostavljeno. Genetske informacije su potrebne da bi se utvrdilo da li je biljka kompatibilna.
Zašto je važno, a teško
Pokušaji obnove morske trave traju decenijama. To je zato što morske trave igraju fundamentalnu ulogu kao osnova za ekosistem. Livade morske trave pružaju sklonište i hranu za morske životinje, čuvaju sediment od erozije i skladište mnogo ugljenika. Ali kada jednom morska trava nestane sa nekog mesta, teško je naterati nove biljke da ponovo izrastu.
To je zato što morska trava ima mnogo korisnih efekata na životnu sredinu, od kojih morska trava ima koristi: morska trava stabilizuje sediment, hvata plutajuće čestice mulja, prigušuje talase i dodaje kiseonik u sediment. Nažalost, ovi pozitivni efekti se javljaju tek kada se uspostavi velika livada morske trave. Van der Heide kaže: „Kada pokušavate da uzgajate novu morsku travu, ovi pozitivni efekti se još ne dešavaju, a postoji velika šansa da se male biljke isperu.
Metoda setve ubrizgavanjem dozatorom
Govers kaže: „Ranije su izdanci morske trave sa semenkama visili u moru u mrežastim kesama i seme bi se uglavnom ispiralo i gubilo. Od miliona semena, samo nekoliko bi uspešno izraslo tamo gde je zasejano. Sa našim ubrizgavanjem semena metodom, pronašli smo način da ovim semenima damo bolju šansu.“ Guveri su tačno istražili na kojoj dubini i na kojoj udaljenosti jedno od drugog ova semena treba da se ubrizgavaju za optimalne rezultate.
Zahvaljujući ovoj metodi, najveća obnovljena međuplimna livada morske trave na svetu sada se može naći pored malog ostrva Vaden Griend. Livade morske trave mogu biti jedna od dve vrste: subplimna morska trava uvek raste pod vodom, dok međuplimna morska trava izlazi iznad vode tokom oseke. Ova poslednja vrsta je tipično jednogodišnja biljka koja proizvodi mnogo semena, što je čini pogodnim kandidatom za metod ubrizgavanja semena.
Govers sadi seme u saradnji sa lokalnim i nacionalnim organizacijama, ali metoda je prihvaćena širom sveta i sada se koristi u projektima restauracije u Engleskoj, Velsu, Francuskoj, SAD i Australiji, da spomenemo samo neke. „Svaki od ovih projekata vrši sopstvena prilagođavanja našoj metodi“, objašnjava Govers. „Zato što ono što je efikasno u jednom sistemu, može biti veoma neefikasno u drugom.
Imitirajući dobre okolnosti
Manje je uspešnih priča o morskoj travi koja se nalazi ispod oseke — vrsti koja uvek raste pod vodom. Ove biljke su često višegodišnje, a kao rezultat toga, pozitivni efekti koje imaju na životnu sredinu imaju veći faktor u njihovom uspehu. „Pa smo pomislili: možemo li simulirati ove pozitivne efekte?“ Van der Heide kaže. „Na ovaj način možemo pomoći biljkama da prevaziđu težak prvi korak uspostavljanja nove livade morske trave.
Van der Heideove biorazgradive strukture prigušuju talase i stabilizuju blato. „I radi“, izvještava on. „Ali za sada se radi o dobrom konceptu, lošem izvršenju. To je zato što se pokazalo da je bioplastici koja se koristi za proizvodnju ovih struktura, u saradnji sa industrijom, potrebno dosta vremena da se razgradi. U međuvremenu su se raspali, ostavljajući komade materijala da plutaju okolo u moru.
Ali Van der Heide je nedavno dobio grant za razvoj novih prototipova za restauraciju morske trave, kao i za ležišta dagnji i biljke u slatinama. Van der Heide kaže: „Kupili smo polovnu robotsku ruku od fabrike automobila da bismo mogli da štampamo 3D, a sada ćemo pokušati da razvijemo nove materijale kao i nove oblike. Tako da postajem industrijski dizajner kao i ekolog“.
Traganje za najboljim kandidatima
Seme morske trave i biljke za projekte restauracije se obično uzimaju sa obližnjih lokacija, kao što je nemačko područje Vadena u slučaju Holandskog Vadenskog mora. Ali, na osnovu genoma biljaka, Olsen i njene kolege iz Švedske, Nemačke i SAD sada su u stanju da precizno odrede specifične gene za ekološki važne osobine. Olsen dodaje: „Ovo će pomoći da se osigura da se prave biljke uvedu na prava mesta.“
Na primer, Olsen i njene kolege mogu da koriste ove informacije da saznaju kako se biljke nose sa porastom temperatura, promenljivim salinitetom, mutnom vodom ili zakiseljavanjem okeana. „Jedno od najsjajnijih otkrića do sada“, izvještava Olsen, „je činjenica da se geni često dupliraju.“ Sa dva ista gena, biljka može bezbedno da ‘eksperimentiše’ sa jednim od njih, bez rizika od samoizumiranja.“
