Polifluoroalkilne supstance (PFAS) su klasa hemikalija koje se intenzivno koriste u proizvodnji robe široke potrošnje zbog svojih hidrofobnih i oleofobnih svojstava i stabilnosti. Međutim, njihova postojanost u životnoj sredini i bioakumulacija u živim organizmima izazvali su zabrinutost o potencijalnim zdravstvenim efektima. Prethodne studije su povezivale izloženost PFAS-u sa različitim štetnim ishodima, uključujući razvojne probleme kod dece.
Nedavna studija objavljena u časopisu Eko-životna sredina i zdravlje 8. maja 2024. godine, istakla je nivoe, zdravstvene rizike i sposobnosti vezivanja za transportne proteine per- i polifluoroalkil supstanci (PFAS) u ranom životu na osnovu šangajske kohorte parova majka-dete.
Pronađene u majčinom serumu, serumu pupčane vrpce i majčinom mleku, ove sintetičke hemikalije predstavljaju potencijalne zdravstvene rizike za odojčad. Predvođeni timom sa Škole za javno zdravlje na Univerzitetu Fudan, istraživači su pažljivo analizirali mehanizme prenosa i uticaje ovih upornih hemikalija, pružajući ključni uvid u njihovo sveprisutno prisustvo od trudnoće do laktacije.
Koristeći tečnu hromatografiju visokih performansi-tandem masenu spektrometriju, studija je analizirala 16 tipova PFAS u 1.076 parova majka-dete. Otkrio je stope detekcije i srednje koncentracije perfluorooktan sulfonata (PFOS), perfluorooktanske kiseline (PFOA) i 6:2 Cl-PFESA, pri čemu je PFOS najzastupljeniji u serumu majke.
Primetno je da je efikasnost PFAS transfera kroz placentu bila veća od transfera tokom dojenja, što sugeriše da je veća verovatnoća da će ove hemikalije proći kroz placentu i akumulirati se u fetusu. Pored toga, istraživanje je koristilo molekularno spajanje da simulira vezivanje PFAS-a za transportne proteine, potencijalno utičući na njihovu distribuciju i transport unutar tela.
Ovi nalazi naglašavaju potrebu za strožim PFAS propisima i daljim istraživanjem njihovih uticaja na životnu sredinu i zdravlje.
Gospođa Iaki Ksu, vodeći autor studije, kaže: „Naši nalazi su ključni za razvoj strategija za zaštitu odojčadi od potencijalno štetnih efekata izloženosti PFAS-u. Razumevanje puteva i rizika povezanih sa ovim hemikalijama može dovesti do boljih regulatornih politika i zaštitnih mere za najpodložnije među nama“.
Implikacije ovog istraživanja su duboke, posebno za politiku javnog zdravlja i bezbednost beba. Identifikovanjem specifičnih jedinjenja PFAS-a koja će se verovatnije preneti kroz placentu u majčino mleko, preventivne mere mogu biti efikasnije ciljane. Štaviše, nalazi studije bi mogli uticati na buduće smernice o upotrebi proizvoda koji sadrže PFAS od strane trudnica i dojilja.