Švedski istraživači su anketirali ljude mlađe od 25 godina koji su imali rak od 1958. Studija, koju su vodili istraživači sa Univerziteta Linkoping i regiona Ostergotland, pokazuje da su preživjeli od raka u većem riziku od kardiovaskularnih bolesti, drugih karcinoma i drugih dijagnoza kasnije u životu . Pored toga, istraživači su videli da socioekonomski faktori igraju ulogu u preživljavanju.
Švedska je od 1958. godine registrovala sve pacijente od raka u Nacionalnom registru raka. Švedski istraživači su sada koristili ovaj registar za proučavanje svih preživelih od raka koji su imali rak kao dete, adolescent ili odrasla osoba kako bi ispitali ishode u kasnijem životu. Rezultati su objavljeni u časopisu The Lancet Regional Health—Europe.
„Ako ste imali rak kao dete ili adolescent, imate povećan rizik od skoro svih dijagnoza u budućnosti. Ova studija postavlja osnovu za razumevanje zašto je to tako i šta donosioci odluka treba da uzmu u obzir kada je u pitanju za negu raka“, kaže Laila Hubbert, istraživač na Univerzitetu Linkoping i konsultant na kardiološkoj klinici u bolnici Vrinnevi u Norčepingu.
Podaci studije obuhvataju 63 godine. Iz ovih podataka, približno 65.000 pacijenata sa rakom mlađih od 25 godina upoređeno je sa kontrolnom grupom od 313.000 osoba (odnos 1:5), gde su starost, pol i stambena situacija upareni sa grupom pacijenata. Iz drugih registara, istraživači su izvukli informacije o morbiditetu, mortalitetu i demografiji.
Istraživači su otkrili da su preživeli od raka imali tri puta veću verovatnoću da će kasnije u životu razviti rak, 1,23 puta veću verovatnoću da će imati kardiovaskularne bolesti i da su imali 1,41 puta veći rizik od nesreća, trovanja i samoubistva.
Trenutno, zdravstveni sistem obično prati preživele od raka pet godina nakon završetka lečenja. Drugim rečima, obično se smatrate zdravim ako se rak nije vratio posle pet godina i nije planirano dalje praćenje. Ali sadašnja studija, kao i prethodne, pokazuju da to verovatno nije dovoljno.
„Preživjeli od raka nose sa sobom krhkost do kraja života koja ih stavlja u veći rizik od novih bolesti. Uglavnom hemoterapija i zračenje povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti. To znači da pacijenti ne bi trebali biti prerano otpušteni bez planirano i kontinuirano praćenje Važno je rano identifikovati ove faktore rizika i bolesti“, kaže Hubbert.
Istraživači su takođe videli da socioekonomski faktori igraju glavnu ulogu u riziku od bolesti i smrti nakon raka u mladim godinama. Zahvaljujući unakrsnoj proveri registara, istraživači su mogli da vide da se rizik povećava za one sa nižim nivoom obrazovanja, stranog porekla ili koji su ostali neoženjeni.
Istovremeno, ova studija pokazuje da je rizik od bolesti i smrti nakon raka kod dece i adolescenata isti bez obzira na to gde živite u Švedskoj.
Martin Singul je profesor matematičke statistike i blisko je sarađivao sa klinikama kako bi analizirao i kombinovao velike količine podataka koji dolaze iz mnogo različitih izvora.
„Koristili smo proverene statističke modele. Ali složenost podataka je ono što ga čini izazovnim. Oni dolaze iz različitih izvora, a takođe želimo da budemo u mogućnosti da izaberemo informacije koje želimo. Zato smo takođe sarađivali sa računarom. naučnik Robin Keskisarkka, koji je napravio bazu podataka“, kaže Singul.
Sledeći korak za istraživače je da razbiju rezultate i ispitaju konkretna pitanja i razumeju zašto stvari izgledaju onako kako izgledaju. Ovo će uključivati više razmatranja socioekonomskih faktora, kardiovaskularnih bolesti povezanih sa rakom, takozvane kardioonkologije i drugih oblika raka.
„Ne postoji mnogo zemalja koje mogu da sprovedu tako sveobuhvatno istraživanje. U Švedskoj imamo tako fine sveobuhvatne i visokokvalitetne nacionalne registre, tako da je jedinstveno što možemo da uradimo ovo“, kaže Hubert.