Sporazum kojim je prekinuta agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, potpisan je na današnji dan pre 25 godina.
Vojno-tehnički sporazum, posle petodnevnih teških pregovora, potpisan je kasno noću 9. na 10, na vojnom aerodromu kod Kumanova.
Potpisnici su bili: Majkl DŽekson, britanski general, odmah potom komandant Kfora (do oktobra 1999) u ime NATO, Svetozar Marjanović general-pukovnik Vojske Jugoslavije i Obrad Stevanović general-potpukovnik policije Srbije, u ime SRJ.
Delegacija SRJ insistirala je da povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i policije mora biti sinhronizovano sa rasporedom međunarodnih bezbednosnih snaga na prostoru Kosova i Metohije, pod okriljem UN, kako bi se onemogućio bezbednosni vakuum i obezbedilo stabilno okruženje i sigurnost svih građana na KiM.
Predstavnici SRJ zastupali su čvrsto stav da međunarodno bezbednosno prisustvo mora biti isključivo pod okriljem UN, kako je bilo predviđeno mandatom Narodne skupštine Srbije i izjavom savezne vlade.
Vojno-tehnički sporazum zasnivao se na političkom dokumentu od 10 tačaka koji je usvojen u Beogradu prilikom razgovora Slobodana Miloševića, Martija Ahtisarija i Viktora Černomirdina.
Predlog mirovnog plana je tadašnjem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u Beograd doneo predsednik Finske Marti Ahtisari, u svojstvu zastupnika EU i generalnog sekretara UN.
Potpisivanju je prethodila i serija pregovora Miloševića sa Viktorom Černomirdinom (1938-2010) ruskim diplomatom, koji je bio lični izaslanik tadašnjeg predsednika Rusije Borisa JeljcinaMirovni plan je 3. juna 1999. odobrila Skupština Srbije, kao i tadašnja Savezna vlada.
Vojno-tehnički sporazum potpisan kod Kumanova u osnovi je podrazumevao:Ondašnji generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izdao naredbu oprekidu agresije na Saveznu Republiku Jugoslavijutokom sutrašnjeg dana, 10. juna 1999.
Poslednji projektili tokom agresije NATO ispaljeni na Srbiju, odnosno SRJ, pali su 10. juna 1999, u zoni sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30. Na kasarnu u Uroševcu poslednji projektil pao je u 19.35.
Bio je to 79. dan NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Savet bezbednosti UN usvojio je tog 10. juna 1999, Rezoluciju 1244. NATO agresija na SRJ započela je 24. marta 1999, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Povlačenje snaga Srbije odnosno SRJ, započelo je 12. juna 1999.
Vojsku SRJ i policiju Srbije zamenili su na Kosovu i Metohiji pripadnici međunarodnih snaga pod okriljem UN, Kfor. U prvo vreme sa njima se nalazio i neveliki ruski kontingent, koji je do tada bio stacioniran na prostoru BiH, u sklopu Sfora.
Na Kosovo i Metohiju upućeno je tada ukupno 37.200 vojnika Kfora, iz 36 zemalja. NJihova obaveza bila je obezbeđenje mira, stabilnosti i bezbednost za sve građane KiM. Obaveza je takođe bila i povratak izbeglih.
Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. predviđen je takođe, kada se steknu uslovi, povratak određenog broja pripadnika osoblja SRJ i Srbije, što nikada nije realizovano.
Povratak vojske SRJ u Kopnenu zonu bezbednosti omogućen je 2001. godine, a vazdušna zona bezbednosti ukinuta je 2015. godine.
Počev od decembra 2008. godine, na Kosovu i Metohiji nalaze se takođe pripadnici Euleksa, civilne misija EU, sastavljene od policajaca i sudija. NJihov mandat bio je sprovođenje aktivnosti vezanih za vladavinu prava na KiM.
