Nedavna studija pokazuje da može postojati efikasniji način za lečenje melanoma korišćenjem askorbata (vitamina C) za povećanje oštećenja DNK u ćelijama raka, što dovodi do njihove smrti, kaže ko-korespondent autor studije Markus Kuk, profesor i predsedavajući na Odseku za molekularne bionauke na Univerzitetu Južne Floride.
Nalazi su objavljeni u časopisu Biologija slobodnih radikala i medicina.
Multidisciplinarni istraživački tim je otkrio da ćelije melanoma imaju više oštećenja DNK i manje antioksidantne odbrane u poređenju sa normalnim ćelijama kože. Kada su tretirane vodonik-peroksidom i vitaminom C, ćelije melanoma su pokazale još više oštećenja DNK i veće stope ćelijske smrti, dok su normalne ćelije bile zaštićene. Pored toga, rezultati studije su otkrili da vitamin C pojačava efikasnost postojećeg leka za melanom, elesklomola.
Cooke, koji takođe vodi Grupu za oksidativni stres, rekao je da postoji dugogodišnja istorija proučavanja uticaja vitamina C na DNK i ćelije kože, što je pomoglo da se usmeri put ka njihovoj trenutnoj studiji.
„Proučavali smo efekte antioksidanata od kasnih 1990-ih i bili smo fascinirani sposobnošću vitamina C da deluje kao prooksidant (izazivajući oštećenje DNK) i antioksidant (sprečavajući oštećenje DNK), i njegovom očiglednom sposobnošću da pomogne u modulaciji DNK. Ovo, zajedno sa našim dugogodišnjim interesovanjem za biologiju kože/solarno ultraljubičasto zračenje, koje datira još iz 1990-ih, dovelo nas je do ove studije“, rekao je Cooke.
„Nalazi pokazuju da ćelije melanoma imaju veći nivo oštećenja DNK od keratinocita (primarni tip ćelije koji se nalazi u epidermisu). Otkrili smo da je ovo oštećenje proporcionalno količini melanina koji se nalazi u melanocitima – što je više melanina, više štete“, objasnio je on. „Ovo je u ćelijama koje nisu čak ni izložene sunčevoj svetlosti, što sugeriše da melanin unutar ćelija može izazvati oštećenje ćelija melanoma.“
„Naša studija otkriva da su nivoi potencijalno štetnih reaktivnih vrsta bili proporcionalni količini melanina, a nivoi zaštitnih antioksidanata obrnuto proporcionalni. Imajući sve ovo na umu, otkrili smo da možemo iskoristiti ovu situaciju da selektivno ubijemo ćelije melanoma. ,“ dodao je on.
Cooke priznaje da bi dodatne kliničke studije i ispitivanja ojačale ove nalaze i pomogle u pomeranju ka uključivanju askorbata kao pomoćnog sredstva u tretman.
„S obzirom na to da je askorbat već dobro proučavan i da se zna da se dobro toleriše, mislim da bi kliničari mogli da uključe askorbat kao dodatak postojećem tretmanu kako bi poboljšali postojeće pristupe ako deluju izazivanjem oštećenja DNK kao što to čini elesklomol“, rekao je on. „Biomarkeri oksidativnog stresa koje koristimo u mojoj laboratoriji Okidative Stress Group posebno su pogodni za kliničke studije i mogli bismo pomoći u podršci in vivo (organizmi celih živih ćelija) biomonitoring pacijenata, ako kliničke studije počnu.“