Evropska policijska služba Evropol objavila je izveštaj o najopasnijim evropskim kriminalnim mrežama i posledicama njihovih aktivnosti na tlu Evrope. Trgovina drogom, organizovani imovinski kriminal, šverc robe i trgovina ljudima, glavne su „delatnosti“ više od 800 kriminalnih mreža koje je Evropol identifikovao. U ovim mrežama dominantna je uloga kriminalaca iz Evropske unije, ali i sa Zapadnog Balkana.
Dok se Srbija definiše kao centar za „modifikaciju ukradenih vozila kako bi im se dao novi identitet radi dalje prodaje“, Albanci su na mnogim od 60 stranica dugog izveštaja, identifikovani kao „ključne figure“ u kriminalnim mrežama koje su uglavnom aktivne u trgovini kokainom, heroinom i kanabisom, odnosno istaknuti kao aktivni u drugim oblicima kriminala, prenosi portal KoSSev .
Takođe, u višenacionalnim kriminalnim grupama sa Zapadnog Balkana, Srbi se posebno ističu kao državljani više zemalja.
Objavljen kao deo Procene opasnosti od ozbiljnog i organizovanog kriminala Evropske unije (SOCTA) 2021, izveštaj baca svetlo na, kako je okarakterisano, sveobuhvatnu pretnju koju kriminalne mreže predstavljaju unutrašnjoj bezbednosti država članica EU.
Pod nazivom „Identifikovanje najopasnijih kriminalnih mreža“, ovaj izveštaj označava prvu sveobuhvatnu analizu karakteristika koje određene kriminalne aktere čine izuzetno opasnim.
„U srcu izveštaja leži prepoznavanje evoluirajuće prirode kriminalnih mreža u današnjem međusobno povezanom svetu“, navodi se.
Koncept „kriminalne mreže“ obuhvata raznovrstan niz udruženja, u rasponu od tesno povezanih grupa, do pojedinaca koji deluju na rubu organizovanog kriminala. Secirajući ključne karakteristike ovih mreža, izveštaj pruža uvid kreatorima politike i agencijama za sprovođenje zakona koje „nastoje da ostanu ispred krivine u borbi protiv organizovanog kriminala“.
„U okruženju koje karakteriše fluidna saradnja i motivi vođeni profitom, ove mreže rade sa sofisticiranošću i otpornošću bez presedana“, navodi se u izveštaju.
Izveštaj Evropola koji je okarakterisan kao „revolucionaran“, za Evropsku uniju označava značajan korak napred da razume borbu protiv teškog i organizovanog kriminala.
„Duboko udubljujući se u modus operandi i osnovne mogućnosti ovih mreža, agencije za sprovođenje zakona imaju za cilj da pojačaju svoje napore u nemilosrdnoj borbi protiv organizovanog kriminala širom Evropske unije“, navedeno je u izveštaju.
Inače, izveštaj će poslužiti da se razviju operativne strategije za razbijanje visokorizičnih kriminalnih mreža.
U izveštaju je registrovana 821 aktivna kriminalna mreža u kategoriji onih koje predstavljaju najveću pretnju za EU.
Prema proceni, 76% njih je aktivno u od dve do sedam zemalja istovremeno. Sa više od 25.000 identifikovanih pojedinaca, 112 je različitih nacija.
Od toga, 68% kriminalnih mreža sadrži pripadnike više nacionalnosti.
Glavne nacionalnosti su Albanija, Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Španija, Turska i Ukrajina. Većina kriminalnih mreža se sastoji od državljana EU i onih koji nisu iz EU.
Postoje kriminalne mreže koje su sastavljene od pojedinaca, odnosno ključni članovi koji dolaze iz susednih zemalja.
„Oni udružuju snage na kriminalnim projektima koji kapitalizuju njihove regionalne mogućnosti“, stoji u izveštaju.
Kao posebne grupe identifikuju se belgijsko-holandske kriminalne mreže. Elementi koji ih povezuju su zajednički jezik, neposredna blizina i dobra putna infrastruktura između relevantnih lokacija (kao što su luka Antverpen i Roterdam).
Nekoliko ključnih članova ovih kriminalnih mreža belgijskog ili holandskog državljanstva potiče iz drugih zemalja, uglavnom Maroka i Turske, no uključuju „ključne članove“ drugih nacionalnosti kao što su Albanci, Britanci, Italijani, Marokanci i Turci, dodaje se u izveštaju.
Ove mreže su uglavnom aktivne u trgovini kokainom, a u manjoj meri u trgovini kanabisom i pranju novca. Prisutni su u više od 40 zemalja, sa glavnim operacijama u Belgiji, Nemačkoj, Holandiji i Španiji u EU i Ujedinjenim Arapskim Emiratima van EU.
Među mrežama koje se sastoje od više nacionalnosti, Evropol identifikuje da se u njima nalaze različite grupe koje ipak povezuje zajedničko poreklo, kultura, jezik i istorija.
„Ove grupe često deluju unutar članica EU država, uz održavanje bliskih veza sa svojim regionima porekla izvan EU“, navodi Evropol
U njima je često kombinacija pripadnika raznih zapadnih zemalja, balkanskih zemalja, a Evropol posebno ističe da su usredsređene na srpske državljane.
Pored njih, kriminalne mreže koje su sastavljene od jednog naroda, odnosno jednog državljanstva a da nisu članica EU, uglavnom potiču iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Kine, Gruzije, Islanda, Nigerije, Srbije, Turske, Ujedinjenog Kraljevstva i Ukrajine.
U ovom izveštaju se inače dominantno označavaju Albanci, kao članovi ili kao ključne figure u različitim profilima aktivnosti ovih mreža.
Albanci su identifikovani kao „ključne figure“ u kriminalnim mrežama koje su uglavnom aktivne u trgovini kokainom, heroinom i kanabisom, i to uglavnom u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Španiji.
Izvan EU uglavnom „posluju“ u Brazilu, Kolumbiji, Ekvadoru i svojoj matičnoj zemlji Albaniji.
„Policija je uklonila kriminalnu mrežu aktivnu u trgovini heroinom i kokainom i pranju novca širom Evrope. Mreža ima strukturu nalik porodičnoj zajednici koju povezuje zajednička nacionalnost, a sastoji se uglavnom od albanskih državljana, kao albanskih državljana sa dvojnim državljanstvom. Kriminalna mreža krijumčari drogu u kontejnerima u Belgiju. Droga se zatim premešta u Nemačku u vozilima opremljenim sofisticiranim skrivenim pregradama, a odatle se distribuira širom Evrope“, navodi se u jednom primeru.
Kriminalne mreže u čijem su središtu Albanci se sastoje ili od isključivo albanskih državljana, ili od Albanaca u kombinaciji sa nacionalnostima kao što su Belgijanci, Holanđani, Francuzi, Grci, Italijani i Srbi. U preko polovine ovih kriminalnih mreža, Albanci su dominantna nacionalnost, konstatuje se u izveštaju.
Aktivni su u trgovini drogom, vatrenim oružjem, pljačkama i krijumčarenju migranata. Oni posluju u velikom broju država članica EU i trećih zemalja kao što su Norveška, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo i zemlje Latinske Amerike.
Kriminalne mreže na Zapadnom Balkanu snažno prisutne u Latinskoj Americi, kriminalci iz Latinske Amerike nemaju značajan uticaj na evropskom tržištu
Opisano je i nekoliko kriminalnih mreža na Zapadnim Balkanu, sastavljenih od članova poreklom iz bivših jugoslovenskih republika – Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, koje su umešane u krijumčarenje velikih razmera, uključujući finansiranje i distribuciju kokaina iz Južne Amerike na različite evropske destinacije, ali i šire.
Karakteriše ih snažno prisustvo širom EU i regiona Zapadnog Balkana.
„One su takođe uspostavile veoma snažno prisustvo u Latinskoj Americi iskorišćavanjem mogućnosti za korupciju u ključnim lukama i oko njih i u brodarskim kompanijama. One na taj način vrše sveobuhvatnu kontrolu nad snabdevanjem kokainom. Neke od ovih grupa su takođe specijalizovane i/ili u velikoj meri uključene u prekomerno nasilje, profesionalne otmice i pogubljenja, korupciju, pranje novca, trgovinu oružjem i eksplozivom i falsifikovanje dokumenata. Nasilje se uglavnom koristi kao odmazda za izgubljene ili nedovršene pošiljke droge, ali i za sticanje dominacije nad teritorijom ili lancem snabdevanja“, stoji u izveštaju Evropola.
Kada je u pitanju broj kriminalnih mreža sa državljanima Latinske Amerike kao ključnim fugurama, za ‘tržište’ EU, takve su mreže u ograničenom broju uprkos velikoj pojavi mreža za trgovinu drogom.
Njihova glavna delatnost je trgovina kokainom, a glavne zemlje aktivnosti su Belgija, Kolumbija, Holandija, Portugal i Španija. Zajedničko poreklo, jezik su dodatni faktori koji, pored trgovine kokainom, okupljaju latinoamerikance zajedno sa Portugalcima i Špancima. No samo će jedna od 10 kriminalnih mreža imati državljanina iz neke latinoameričke zemlje kao ključnog člana. Iako su u njima kao glavne nacionalnosti zastupljeni Brazilci i Kolumbijci, zajedno sa nekolicinom državljana iz Argentine, Bolivije, Kostarike, Dominikanske Republike, Ekvadora, Gvineje, Gvajane, Haitija, Meksika, Paname, Paragvaja, Perua, Surinama i Venecuele, ove mreže često predvode ključni članovi iz Albanije, Belgije, Italije, Holandije, Portugalije i Španije.
„Mali broj kriminalnih mreža sa ključnim članovima iz Latinske Amerike i Kariba ukazuje da kriminalci iz ovih regiona trenutno nemaju značajan uticaj na kriminalna tržišta EU“, kostatuje dalje Evropol.
Najzastupljenije nacionalnosti u mrežama trgovine kokainom su Albanci, Belgijanci, Holanđani, Italijani i Španci. Najveće nacionalnosti u trgovini kanabisom mreže su albanske, belgijske, holandske, nemačke, španske i turske.
Upravo su kriminalne mreže koje se bave trgovinom, odnosno rasturanjem narkotika označene kao najopasnije, a članice EU u kojima se sprovode ove kriminalne aktivnosti označene kao najdominantnije su: Belgija, Nemačka, Italija, Holandija i Španija. Kada su u pitanju zemlje van EU, to su: Albanija, Brazila, Kolumbija, Ekvador i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Evropol je takođe registrovao i 73 najznačajnijh kriminalnih mreža koje se bave organizovanim imovinskim kriminalom, uglavnom provalama i krađama – (33) i motornim vozilima (19) i to kao jedinom osnovnom delatnošću.
Zemlje koje su najviše pogođene mrežama koje vrše provale i krađe su Francuska, Italija, Malta, Portugal i Španija. Najzastupljenije nacionalnosti u ovim mrežama su Hrvati, Gruzijci, Italijani i Rumuni. Mreže su opisane ili kao klanovske/porodične mobilne organizovane kriminalne grupe ili kao lopovi.
No i među njima postoje mreže koje se bave i drugim vrstama imovinsko krivičnih dela, poput toga da žrtve prisiljavaju na kriminal ili i one rasturaju narkotike. Osim ključnih ljudi koji predvode ove vrste kriminalnih mreža, uloga skauta se smatra kritičnom u mnogim od njih.
Zemlje koje su najviše pogođene kada je u pitanju krađa vozila su Nemačka, Poljska, Portugalija i Srbija.
Inače ove kriminalne mreže su često sastavljene od državljana Nemačke, Italije, Rumunije, Srbije i Ukrajine. Mreže su obično hijerarhijski ustrojene, sa jasnom podelom zadataka i sveobuhvatnom kontrolom nad ovim kriminalnim procesom.
Kao poseban problem istaknut je organizovan kriminal trgovine ljudima, a u sklopu toga i migranata. Devet je takvih mreža identifikovano. Njihov je posao da olakšaju ulazak i sekundarna kretanja neregularnih migranata u EU.
„Migranti plaćaju ogromne sume krijumčarima da bi tajno ušli u EU i otišli na dalje destinacije unutar njenih granica. Celokupno putovanje od zemlje porekla do EU košta između 15.000 i 20.000 evra. Kriminalci oglašavaju svoje nedozvoljene aktivnosti na raznim društvenim mrežama kako bi namamili migrante, takođe objavljivanjem video snimaka uspešnih transporta. Migranti se kreću na dva glavna pravca, ili iz Hrvatske preko Slovenije do Italije, ili iz Srbije preko Mađarske do Austrije“.
U zaključku, kako je nazvan „revolucionarni“ izveštaj Evropola o najopasnijim evropskim kriminalnim mrežama predstavlja značajnu prekretnicu u borbi protiv organizovanog kriminala.
Pružajući sveobuhvatno razumevanje pretnji koje predstavljaju ove najopasnije kriminalne mreže, izveštaj osposobljava agencije za sprovođenje zakona i kreatore politike sa alatima potrebnim za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala.
Kako Evropa nastavlja da se suočava sa izazovima kriminalnog okruženja koji se brzo razvija, uvidi sadržani u ovom izveštaju biće od ključnog značaja za oblikovanje strategija za bezbedniju i sigurniju budućnost, jedan je od zaključaka sadržaja izveštaja.