Najnoviji nalazi iz Globalne studije o opterećenju bolesti (GBD) 2021, objavljeni u The Lancet-u, predviđaju da će se globalni životni vek povećati za 4,9 godina kod muškaraca i 4,2 godine kod žena između 2022. i 2050. godine.
Očekuje se da će povećanje biti najveće u zemljama u kojima je očekivani životni vek niži, što će doprineti konvergenciji produženog životnog veka u različitim geografskim oblastima. Trend je u velikoj meri vođen merama javnog zdravlja koje su sprečile i poboljšale stope preživljavanja od kardiovaskularnih bolesti, COVID-19 i niza zaraznih bolesti, bolesti majki, novorođenčadi i ishrane (CMNN).
Ova studija ukazuje na to da se stalna promena tereta bolesti na nezarazne bolesti (NCD)—kao što su kardiovaskularne bolesti, rak, hronična opstruktivna plućna bolest i dijabetes—i izloženost faktorima rizika povezanim sa NCD—kao što su gojaznost, visok krvni pritisak, neoptimalna ishrana i pušenje — imaće najveći uticaj na opterećenje bolesti sledeće generacije.
Kako se teret bolesti i dalje pomera sa CMNN-a na NCD i sa izgubljenih godina života (ILLs) na godine proživljenih sa invaliditetom (ILDs), očekuje se da će sve više ljudi živeti duže, ali sa više godina provedenih u lošem zdravlju. Predviđa se da će se globalni životni vek povećati sa 73,6 godina u 2022. na 78,1 godina u 2050. godini (povećanje od 4,5 godina).
Globalni očekivani životni vek zdravog života (HALE) — prosečan broj godina za koje osoba može da očekuje da će živeti u dobrom zdravlju — povećaće se sa 64,8 godina u 2022. na 67,4 godine u 2050. (povećanje od 2,6 godina).
Da bi se došlo do ovih zaključaka, studija predviđa smrtnost specifičnu za uzrok; ILLs; ILDs; godine života prilagođene invalidnosti (DALIs, ili izgubljene godine zdravog života zbog lošeg zdravlja i rane smrti); očekivano trajanje života; i HALE od 2022. do 2050. za 204 zemlje i teritorije.
„Pored sveukupnog povećanja očekivanog životnog veka, otkrili smo da će se disparitet u očekivanom životnom veku u različitim geografskim područjima smanjiti“, rekao je dr Kris Marej, predsedavajući za zdravstvene metrike na Univerzitetu u Vašingtonu i direktor Instituta za zdravstvene metrike i evaluacija (IHME). „Ovo je pokazatelj da dok će zdravstvene nejednakosti između regiona sa najvišim i najnižim prihodima ostati, jaz se smanjuje, a najveća povećanja se očekuju u podsaharskoj Africi.
Dr Marej je dodao da je najveća prilika za ubrzanje smanjenja globalnog opterećenja bolesti kroz intervencije politike koje imaju za cilj prevenciju i ublažavanje bihejvioralnih i metaboličkih faktora rizika.
Ovi nalazi se zasnivaju na rezultatima studije faktora rizika GBD 2021, koja je takođe objavljena u The Lancet-u. Ova prateća studija otkrila je da se ukupan broj godina izgubljenih zbog lošeg zdravlja i rane smrti (mereno u DALI-ovima) koji se mogu pripisati metaboličkim faktorima rizika povećao za 50% od 2000.
Studija takođe iznosi različite alternativne scenarije za upoređivanje potencijalnih zdravstvenih ishoda ako različite intervencije javnog zdravlja mogu eliminisati izloženost nekoliko ključnih grupa faktora rizika do 2050. godine.
„Predviđamo velike razlike u globalnom DALI opterećenju između različitih alternativnih scenarija kako bismo videli šta je najuticajnije na naše ukupne podatke o očekivanom životnom veku i DALI prognoze,“ rekao je dr Stein Emil Volset, prvi autor studije koji vodi GBD Collaborating Unit u Norveški institut za javno zdravlje.
„Globalno, prognozirani efekti su najjači za scenario ‘Poboljšanog ponašanja i metaboličkih rizika’, sa smanjenjem tereta bolesti od 13,3% (broj DALI-a) u 2050. u poređenju sa ‘Referentnim’ (najverovatnije) scenarijem.“
Autori su takođe pokrenuli još dva scenarija: jedan se fokusirao na bezbednije sredine, a drugi na poboljšanu ishranu i vakcinaciju dece.
„Iako su najveći efekti u globalnom DALI opterećenju viđeni iz scenarija ‘Poboljšanog ponašanja i metaboličkog rizika’, takođe smo predvideli smanjenje tereta bolesti iz scenarija ‘Sigurnije okruženje’ i ‘Poboljšana ishrana i vakcinacija dece’ izvan naše referentne prognoze. rekla je Amanda E. Smith, pomoćnica direktora za prognoziranje u IHME-u. „Ovo pokazuje potrebu za kontinuiranim napretkom i resursima u ovim oblastima i potencijal za ubrzanje napretka do 2050. godine.“
„Pred nama je ogromna prilika da utičemo na budućnost globalnog zdravlja tako što ćemo biti ispred ovih rastućih metaboličkih i prehrambenih faktora rizika, posebno onih koji se odnose na faktore ponašanja i načina života kao što su visok šećer u krvi, visok indeks telesne mase i visok krvni pritisak,“ nastavio je dr Marej.