Kada članovi grupe uspešno koordiniraju svoje pokrete jedni sa drugima, to dovodi do jačeg osećaja zajedništva. To je pokazala nedavna studija univerziteta u Vircburgu i Regensburgu.
Ljudi koji se osećaju povezani jedni sa drugima lakše koordiniraju svoje postupke. Zbog toga se bolje ponašaju u zadacima koji zahtevaju dobru koordinaciju. Nova studija sada pokazuje da je i obrnuto: uspešna koordinacija može da generiše identifikaciju.
Psiholozi dr Anand Krišna (Univerzitet u Vircburgu) i dr Feliks Gec (Univerzitet u Regenzburgu) uspeli su da demonstriraju ovaj efekat u eksperimentu. Ispitanike su povukli u grupe od po dvoje i naterali ih da izvršavaju različite zadatke na računaru. Na primer, ispitanici su morali da pomere zvezdu u ciljno polje pomoću džojstika. Jedan član tima je mogao da upravlja samo horizontalno, dok je drugi mogao da upravlja samo vertikalno.
U uporednom stanju, s druge strane, samo po jedan član svakog tima od dva je bio odgovoran za kontrolu zvezde. U ovom slučaju zadatak nije zahtevao nikakvu koordinaciju.
„Učesnici su tada morali da naznače koliko su se identifikovali sa svojim partnerom kao deo zajedničke grupe“, kaže Krišna, postdoktorski istraživač na Katedri za motivaciju i emocije. „Ocena je bila veća za koordinacione timove nego za uporedne grupe.
Naučnici su tada povećali nivo težine zadatka koordinacije. Zajednički napori su stoga doveli do manjeg uspeha. „Uspeli smo da pokažemo da samo dobar zajednički nastup ima pozitivan efekat na identifikaciju kao grupe“, naglašava Gotz. „Nasuprot tome, nismo bili u mogućnosti da posmatramo ovaj efekat nakon neuspeha.“
Rezultati, koji su objavljeni u British Journal of Social Psichologi, verovatno se primenjuju i van psihološke laboratorije. Na primer, oni sugerišu da sportovi kao što je fudbal dovode do jače identifikacije sa timom od atletike, na primer. Sprinteri i skakači u vis takođe su deo tima. Međutim, kada se takmiče, oni su sami i ne moraju da koordiniraju sa saigračem.
Rezultati takođe sadrže važnu poruku za izgradnju tima: ako želite da formirate zaposlene u blisku zajednicu, ne bi trebalo da im postavljate zadatke koji su preteški. Na kraju krajeva, ako su zajednički napori neuspešni, to može čak oštetiti identifikaciju. Međutim, striktno govoreći, rezultati se mogu primeniti samo na situacije u kojima je važna koordinacija pokreta, kvalifikuju istraživači.
Stoga se iz podataka ne može zaključiti da li uspešno zajedničko izvođenje psihološke studije dovodi do jačeg osećaja zajedništva. „Ali to je definitivno bio slučaj sa nama“, kaže Krišna.