Pod stresom, studija otkriva da je veća verovatnoća da će posmatrač pomoći žrtvi nego da kazni počinioca

Pod stresom, studija otkriva da je veća verovatnoća da će posmatrač pomoći žrtvi nego da kazni počinioca

Ako ste pod stresom dok ste svedoci nepravdi, vaš mozak može gurnuti ka altruizmu, prema studiji objavljenoj 14. maja u časopisu PLOS Biologija koju je uradio Huagen Vang sa Pekinškog normalnog univerziteta, Kina, i kolege.

Potrebno je više kognitivnog napora da se kazne drugi nego da im se pomogne. Studije pokazuju da kada su svedoci čina nepravde dok su pod stresom, ljudi imaju tendenciju da se ponašaju nesebično, radije da pomognu žrtvi nego da kazne počinioca. Ovo je u skladu sa teorijama koje predlažu da različite moždane mreže pokreću intuitivne, brze odluke i namerne, spore odluke, ali je nejasno kako tačno mozak posmatrača pravi kompromis između pomaganja i kažnjavanja drugih u stresnim situacijama.

Da bi bolje razumeli neuronske procese koji pokreću intervenciju trećih strana u suočavanju sa nepravdom, Vang i kolege su regrutovali 52 učesnika da završe simulirani intervencijski zadatak treće strane u fMRI (funkcionalna magnetna rezonanca) skeneru, gde su gledali kako neko odlučuje kako da podelili zadužbinu u gotovini između sebe i drugog lika, koji je morao pasivno da prihvati predlog.

Učesnik je tada odlučio da li će oduzeti novac prvom liku ili dati novac drugom. Otprilike polovina ovih učesnika potopila je ruke u ledenu vodu na tri minuta neposredno pre početka zadatka da izazove stres.

Akutni stres je uticao na donošenje odluka u krajnje nepravednim situacijama, gde je učesnik bio svedok da neko zadrži ogromnu većinu gotovine koju je trebalo da podeli sa nekim drugim. Istraživači su primetili višu aktivaciju dorsolateralnog prefrontalnog korteksa (DLPFC) – region mozga koji je obično povezan sa mentalizacijom i donošenjem odluka – kada su učesnici pod stresom odlučili da kazne prestupnika. Računarsko modeliranje je otkrilo da akutni stres smanjuje pristrasnost ka kazni, povećavajući vjerovatnoću da će neko umjesto toga pomoći žrtvi.

Autori navode da njihovi nalazi sugerišu da kažnjavanje drugih zahteva više promišljanja, kognitivne kontrole i oslanjanja na proračune nego pomoć žrtvi. Ovi rezultati su u skladu sa sve većim brojem dokaza koji sugerišu da osobe pod stresom imaju tendenciju da deluju kooperativnije i velikodušnije, možda zato što ljudi posvećuju više svojih kognitivnih resursa odlučivanju kako da pomognu žrtvi, umesto da kažnjavaju počinioca.

Autori dodaju: „Akutni stres pomera intervenciju treće strane sa kažnjavanja počinioca na pomoć žrtvi.“