Neravnoteža proteina koja povećava ekscitabilnost moždanih ćelija može objasniti zašto osobe sa Alchajmerovom bolešću (AD) koje takođe doživljavaju napade pokazuju brži pad kognitivnih sposobnosti od onih koje nemaju napade. Ove neravnoteže mogu biti prisutne u mozgu pojedinaca pre pojave simptoma AD.
Novi nalazi istraživačkog tima sa Medicinskog fakulteta Perelman Univerziteta u Pensilvaniji objavljeni su ove nedelje u Brain.
Tim je otkrio da je postojeći lek nazvan rapamicin, prvobitno razvijen kao imunosupresiv za pacijente sa transplantacijom organa koji potiskuje signalizaciju između neurona, bio u stanju da reguliše prekomerno uzbuđene neurone u mišjim modelima AD i napadaja, i da očuva kognitivne funkcije, poput pamćenja i sposobnost učenja novih stvari.
Prethodna istraživanja su pokazala sličnu aktivnost mozga kod osoba sa AD koji imaju epilepsiju. Pored toga, mnoge osobe sa AD su takođe doživele najmanje jedan napad, a prethodna istraživanja su pokazala da ovi napadi izazivaju bržu progresiju bolesti i pogoršavaju kognitivno oštećenje, poput problema sa pamćenjem ili učenjem. Međutim, istraživači nisu bili u mogućnosti da identifikuju osnovne veze između AD i napadaja.
„Stručnjaci su nekada verovali da su napadi nesrećni nusproizvod neurodegeneracije koja izaziva Alchajmerovu bolest, ali sada vidimo da napadi zapravo napreduju samu bolest“, rekla je ko-stara autorka studije, Frensis E. Džensen, dr. Penn’s Department of Neurologi.
„Sada kada smo identifikovali mehanizme koji uzrokuju preterano uzbuđenje neurona i dovode do napadaja koji ubrzavaju AD, možemo istražiti terapije, poput rapamicina, koje mogu da preokrenu neravnotežu i uspore napredovanje AD.
U zdravom mozgu, dva neurotransmitera rade zajedno kako bi upravljali razmjenom poruka između neurona. Glutamat je odgovoran za ekscitatornu signalizaciju od jedne ćelije do druge, govoreći neuronima kada da pošalju poruku. GABA upravlja inhibitornom signalizacijom koja čini ćeliju manjom verovatnoćom da se pokrene, govoreći ćeliji kada da prestane sa signalizacijom.
U ovoj studiji, istraživači su procenili post-mortem tkivo ljudi sa AD koji su takođe doživeli najmanje jedan napad i otkrili da su određeni oblici ovih neurotransmitera bili neregulisani. Ovi neuroni kod ovih osoba su pokazali povećanu ekscitabilnost i potisnutu inhibiciju, što dovodi do toga da mozak šalje više signala između neurona nego što je potrebno, što je stanje koje istraživači nazivaju „hiperaktivnim mozgom“. Medicinska anamneza ovih pacijenata je takođe potvrdila lošije rezultate kognitivne procene od vršnjaka sa AD, ali bez napadaja.
Da bi utvrdili u kojoj fazi AD počinje ova disregulacija, istraživači su pratili aktivnost mozga na mišjim modelima AD sa napadima. Otkrili su povećanu ekscitabilnost i smanjenu inhibiciju u neuronima čak i u preliminarnim stadijumima bolesti, pre nego što su se pojavili kognitivni simptomi.
„Dok mnogim pojedincima dijagnostikuje Alchajmerovu bolest i počnu da se leče, njihova bolest je uznapredovala i izgubili su značajnu kognitivnu funkciju“, rekao je dr Aron Barbur, postdoktorski istraživač na odeljenju za neurologiju i ko. – stariji autor.
„Naše istraživanje je uzbudljiv korak ka mogućnosti da intervenišemo sa lečenjem pre nego što se razviju simptomi kako bi se usporili razorni efekti bolesti.“
