Potpuno funkcionalan imuni sistem je neophodan da pomogne telu da održi dobro zdravlje, a makrofagi igraju ključnu ulogu u održavanju snažnog imunološkog odgovora na infekcije.
Makrofag je vrsta belih krvnih zrnaca koja ubija mikroorganizme, uklanja mrtve ćelije i stimuliše delovanje drugih imunih ćelija. Ove ćelije igraju ključnu ulogu u započinjanju, održavanju i rešavanju upale, ali prolaze kroz funkcionalni pad i pogoršavaju imuni sistem sa godinama. To dovodi do povećane podložnosti infekcijama i autoimunosti kod starije populacije.
Studija objavljena u Cell Reports, po prvi put, identifikuje da su defekti u funkciji makrofaga vođeni MIC i USF1 transkripcionim programima.
Istraživanje, koje su predvodile Šarlot Mos, dr Heder Vilson i profesor Endre Kis-Tot, identifikovalo je potencijalnog krivca za ovaj pad: dva kritična molekula unutar makrofaga, MIC i USF1, koji izgleda da deluju kao neispravni „dimeri“ sa godinama.
Makrofagi, koji se često nazivaju kamionima za smeće tela, odgovorni su za gutanje i eliminisanje stranih čestica, uključujući ostatke i patogene. Studija pokazuje značajno smanjenje efikasnosti makrofaga izolovanih od starijih odraslih osoba u poređenju sa onima iz mlađih osoba. Ovi ostareli makrofagi su pokazali smanjenu fagocitozu, proces gutanja stranih čestica i poremećenu hemotaksiju, njihovu sposobnost da migriraju ka pretnjama.
Jačajući ovu vezu, istraživači su veštački smanjili aktivnost MIC i USF1 kod mladih makrofaga. Ova manipulacija je rezultirala funkcionalnim padom koji je odražavao karakteristike uočene kod makrofaga kod starijih odraslih osoba. Ovaj nalaz snažno sugeriše da MIC i USF1 igraju ključnu ulogu u održavanju optimalne funkcije makrofaga.
Studija ide dalje od jednostavnog identifikovanja krivaca. Istražuje kako bi pad aktivnosti MIC i USF1 mogao uticati na makrofage. Istraživači tvrde da ove promene mogu poremetiti gene odgovorne za unutrašnji citoskelet ćelije, mrežu filamenata koja obezbeđuje strukturu i olakšava kretanje.
Ovaj poremećaj bi mogao da ometa sposobnost makrofaga da se kreće i proguta strane čestice. Pored toga, izmenjena aktivnost MIC i USF1 može uticati na interakciju makrofaga sa svojim okruženjem, dodatno ugrožavajući njihovu sposobnost da se bore protiv infekcije.
Ovo istraživanje nudi značajan napredak u razumevanju mehanizama opadanja imuniteta u vezi sa godinama.
Identifikovanjem MIC i USF1 kao potencijalnih krivaca, studija utire put za razvoj novih terapijskih strategija. Ciljanjem na ove molekule ili njihove nizvodne genske proizvode, istraživači bi mogli da poboljšaju funkciju makrofaga kod starijih odraslih osoba, što potencijalno dovodi do snažnijeg imunološkog odgovora i poboljšane otpornosti na infekciju.
Važno je priznati da je studija uključivala zdrave volontere i da nije obuhvatila pojedince sa već postojećim bolestima vezanim za uzrast. Pored toga, istraživanje je sprovedeno u kontrolisanom laboratorijskom okruženju. Neophodne su dalje studije da bi se potvrdili ovi nalazi u široj populaciji i istražila izvodljivost prevođenja ovih otkrića u efikasne terapije.
Identifikacija MIC i USF1 kao potencijalnih meta za intervenciju predstavlja značajan korak napred. Ovo istraživanje obećava razvoj budućih strategija za jačanje imunološkog sistema kod starijih osoba, što na kraju doprinosi zdravijem starenju.
„Razumevanje zašto imuni sistem više nije efikasan u borbi protiv infekcija u starosti je ključno za razvoj tretmana koji bi mogli da preokrenu ovaj pad. Naš rad je prvi koji otkriva molekularne detalje starenja u ljudskim fagocitima i verujemo da nam ovo novo razumevanje sada daje načine da testiramo efikasnost različitih intervencija, uključujući ishranu, način života, pa čak i potencijalne lekove koji imaju za cilj da preokrenu pad imuniteta koji je povezan sa starenjem“, kaže Endre Kiss-Toth.
