Nova studija iz Brigham and Vomen’s Hospital sugeriše da skeniranje mozga pozitronskom emisionom tomografijom (PET) može otkriti skrivenu upalu kod pacijenata sa multiplom sklerozom (MS) koji se leče visoko efikasnim tretmanima. Nalazi su objavljeni u Clinical Nuclear Medicine.
„Jedan od zbunjujućih izazova za kliničare koji leče pacijente sa MS je da nakon određenog vremena pacijenti nastavljaju da se pogoršavaju dok se njihovi MRI ne menjaju“, rekao je glavni autor Tarun Singhal, MD, MBBS, vanredni profesor neurologije u Brigamovo odeljenje za neurologiju i direktor PET programa snimanja u Ann Romnei Centru za neurološke bolesti. „Ovo je novi pristup koji će potencijalno biti od velike pomoći na terenu, za istraživanje i nadamo se za kliničku upotrebu.“
Singhal je sarađivao sa drugima u Centru za multiple sklerozu Brigam i Centru En Romni. Studija je počela kada je Singhal primetio da pacijenti koji su lečeni najefikasnijim dostupnim tretmanima MS doživljavaju pogoršanje simptoma. Tim je poslednjih osam godina radio na razvoju pristupa ćelija za snimanje koji se zove mikroglija. Microglia su imune ćelije u mozgu za koje se smatra da imaju ulogu u progresiji MS bolesti, ali se ne mogu videti rutinskim MRI. Tim je razvio tehniku pod nazivom F18 PBR 06 PET slikanje. To uključuje ubrizgavanje tragača, ili boje, koja se vezuje za ćelije mikroglije.
Rohit Bakshi, MD, sa Odeljenja za neurologiju i koautor rada, objasnio je da povećana mikroglijalna aktivnost znači više atrofije sive materije u mozgu.
„Ovo može uticati na spoznaju, kretanje, fine motoričke veštine i druge aspekte njihovog života“, rekao je Bakši.
U svom radu autori opisuju pojam „tinjajuće“ upale. Baš kao što tinjajuća vatra može da gori polako bez dima ili plamena, tinjajuća upala može da se zadrži kod pacijenata sa MS, izazivajući progresiju bolesti i simptome, čak i kada se ne može proceniti na MRI.
Novo objavljena studija uključivala je izvođenje PET skeniranja na 22 osobe sa MS i osam zdravih kontrola. Istraživači su izmerili opterećenje glijalne aktivnosti na PET skeniranju, novoj meri razvijenoj u Singhalovoj laboratoriji gde su članovi laboratorije posmatrali nivo tinjajuće upale od mikroglije kod pacijenata sa MS. Uporedili su ta skeniranja sa nivoom invaliditeta i umora pacijenata i ne samo da su otkrili da PET skenovi mogu pokazati skrivenu upalu uzrokovanu mikrogijom, već je oštećenje mozga pacijenata u korelaciji sa nivoom invaliditeta i umora koji su iskusili.
Istraživači su takođe bili u mogućnosti da bolje klasifikuju pacijente sa MS između visokoefikasnih i niskoefikasnih tretmana. Oni koji su lečeni tretmanima niske efikasnosti imali su više abnormalnosti na svojim PET skeniranjima, što sugeriše više aktivacije mikroglijalnih ćelija. Oni koji su koristili visokoefikasne tretmane imali su niži stepen PET abnormalnosti od onih koji su bili bez tretmana ili tretmana sa malom efikasnošću, ali su i dalje imali abnormalno povećanje mikroglijalne aktivacije u poređenju sa zdravim ljudima, što sugeriše da iako su tretmani visoke efikasnosti pomogli da se smanji neuroinflamacija, postoji rezidualna inflamacija uprkos lečenju, što bi moglo da objasni buduće pogoršanje i progresiju nezavisno od aktivnosti relapsa (PIRA) kod ovih pacijenata sa MS.
„Naše terapije su odlične jer smo definitivno poboljšali život pacijenata sa MS“, rekao je Bakši. „U to nema sumnje, ali još uvek nismo na cilju.
Jedno ograničenje studije je da je početna grupa bila mala. Autori primećuju da PET skeniranje takođe može biti skupo i izložiti pacijente određenom nivou zračenja, dok magnetna rezonanca nije. Singhal je rekao da bi zračenje potencijalno moglo biti smanjeno zbog dugog poluživota i potrebe za nižom primenjenom dozom F18 PBR06 tragača koji se koristi. Traser takođe proizvodi bolje karakteristike snimanja u poređenju sa prethodno korišćenim traserima sa kraćim poluživotom.
Bakshi je rekao da uprkos ograničenjima, studija baca važno svetlo na moć PET skeniranja, posebno u svrhu pronalaženja aktivacije mikroglija.
„Ova studija nam govori nešto novo o bolesti i možda nam daje važan trag o tome šta pokreće napredovanje bolesti kod pacijenata“, rekao je on.
Singhal je rekao da pre nego što se tehnika može rutinski koristiti u kliničkom okruženju, mora biti potvrđena na većem uzorku. FDA je odobrila druge PET markere sa dužim poluživotom za kliničku upotrebu, na primer, amiloidne PET markere za proučavanje Alchajmerove bolesti. Ako bude odobren, [F-18]PBR06 bi takođe mogao da se koristi kao alat za personalizaciju i predviđanje toka lečenja pacijenta u MS i drugim bolestima mozga. Međutim, autori primećuju da čak i pre odobrenja, [F-18]PBR06 može da se koristi za unapređenje razvoja lekova i izvođenje multicentričnih kliničkih ispitivanja.
„Veoma je uzbudljivo što je naš novi pristup funkcionisao i tako snažno korelirao sa kliničkim merama koje smo procenili“, rekao je on. „To znači da je naš pristup relevantan klinički.“
