Ljudi sa istorijom kognitivno stimulativnih zanimanja tokom svojih 30-ih, 40-ih, 50-ih i 60-ih godina imali su manji rizik od blagog kognitivnog oštećenja (MCI) i demencije nakon 70. godine, prema novoj studiji Mailman škole javnog zdravlja Kolumbija univerziteta, Columbia Aging Center i Norveški institut za javno zdravlje. Nalazi naglašavaju važnost kognitivne stimulacije tokom srednjeg života za održavanje kognitivne funkcije u starosti.
Ovo je prva studija koja je u potpunosti unapredila ovu povezanost objektivnim procenama, a ne subjektivnim procenama. Rezultati su objavljeni u časopisu Neurologija.
„Naša studija naglašava važnost mentalno izazovnih poslova za održavanje kognitivnog funkcionisanja u kasnijem životu, kaže Vegard Skirbek, dr, profesor epidemiologije na Columbia Mailman School of Public Health i Columbia Aging Center koji je inicirao projekat. autorka Trine Holt Edvin iz Univerzitetske bolnice u Oslu, „Ova studija pokazuje važnost obrazovanja i kognitivno stimulisanja radnog života za kognitivno zdravlje u starijoj dobi.“
Istraživači su prikupili podatke iz norveškog administrativnog registra i spojili ih sa atributima zanimanja za više od 300 poslova iz baze podataka 17 Occupational Information Netvork (O*NET) Ministarstva za rad, zapošljavanje i obuku SAD. Indeks intenziteta rutinskih zadataka (RTI) izračunat je kao mera profesionalnih kognitivnih zahteva na osnovu mera iz O*NET-a. Niži RTI indeks ukazuje na kognitivno zahtevnija zanimanja. Ovo istraživanje se zasniva na prethodnim nalazima koji pokazuju putanje profesionalne fizičke aktivnosti.
Grupno modeliranje trajektorije identifikovalo je četiri grupe različitih profesionalnih kognitivnih zahteva prema stepenu rutinskih zadataka u zanimanjima učesnika tokom njihovih 30, 40, 50 i 60 godina. Istraživači su analizirali vezu između ovih grupa putanja i klinički dijagnostikovanih MCI i demencije kod učesnika u studiji HUNT4 70+ (2017-19). Pored toga, istraživači su uzeli u obzir važne faktore rizika od demencije kao što su starost, pol, nivo obrazovanja, prihod, sveukupno zdravlje i životne navike iz procena napravljenih 1984–86. i 1995–97.
Nakon prilagođavanja starosti, pola i obrazovanja, grupa sa niskim profesionalnim kognitivnim zahtevima (grupa sa visokim RTI) imala je 37% veći rizik od demencije u poređenju sa grupom sa visokim profesionalnim kognitivnim zahtevima.
„Obrazovanje je zbunilo većinu, ali ne sve, povezanosti između profesionalnih kognitivnih zahteva i MCI i demencije, sugerišući da su i obrazovanje i složenost zanimanja važni za MCI i rizik od demencije“, kaže Edvin.
Prema autorima, nalazi unapređuju ovu oblast na nekoliko načina. „Prvo, kognitivni zahtevi u zanimanju su često procenjeni putem retrospektivnih, subjektivnih evaluacija. Pored toga, naše korišćenje podataka iz registra o istoriji zanimanja jača postojeće dokaze“, kaže Jaakov Stern, koji je glavni istraživač projekta na Univerzitetu Kolumbija.
„Sve u svemu, naša studija pokazuje da su visoki profesionalni kognitivni zahtevi povezani sa nižim rizikom od MCI i demencije u kasnijem životu“, primetio je Skirbek, ukazujući da i obrazovanje i profesionalni kognitivni zahtevi igraju ključnu ulogu u smanjenju rizika od kognitivnog oštećenja u kasnijem životu. . „Međutim, preporučujemo naručivanje daljih istraživanja kako bi se potvrdili ovi nalazi kako bi se utvrdili specifični profesionalni kognitivni zahtjevi koji su najpovoljniji za održavanje kognitivnog zdravlja u starosti.“
Važno je napomenuti da ova studija identifikuje asocijacije, a ne direktne uzroke demencije. Štaviše, studija nije napravila razliku između različitih kognitivnih zahteva u okviru iste kategorije zanimanja, niti je razmatrala evoluciju radnih obaveza tokom godina.
