Priština ne može da računa na sigurne glasove u Komitetu ministara Saveta Evrope samo na osnovu toga što su 34 članice tog tela priznale kosovsku nezavisnost, a da li će Kosovo u maju biti primljeno u Savet Evrope presudno će zavisiti od stava zemalja Kvinte, navode diplomatski izvori za portal Koha.
Poslednjih dana je sve više glasova iz diplomatskih izvora u članicama Saveta Evrope da bi glasanje o prijemu Kosova moglo da bude odloženo ili da postoji rizik da Kosovo neće dobiti dovoljno glasova da postane član Saveta Evrope, navodi Koha.net.
„Ako Kvinta podrži članstvo, onda se očekuje da to pitanje bude stavljeno na dnevni red i da bude obezbeđen 31 glas, koliko je potrebno za prijem Kosova. Ali, ako od Kvinte dođe loša poruka, onda se sve menja. I u tom slučaju, postizanje neophodne dvotrećinske većine biće ili odloženo ili ugroženo“, rekli su za Kohu diplomatski izvori iz država članica Saveta Evrope.
Portal navodi da Lihtenštajn, kao naredni predsedavajući Komitetu ministara, želi da se uveri da postoji dvotrećinska većina za prijem Kosova pre nego što zahtev Prištine stavi na dnevni red majskog sastanka. U slučaju da takve većine nema, glasanje bi bilo odloženo za najmanje godinu dana, navode izvori.
Pre glasanja u Komitetu ministara, o nacrtu Mišljenja o zahtevu Kosova za članstvo, 16. aprila će glasati Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE). Autor teksta, kosovski novinar i dugogodišnji dopisnik iz Brisela Augustin Paljokaj navodi da su dobri izgledi da na tom zasedanju bude obezbeđena neophodna dvotrećinska većina.
„Iako ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo, izgledi su da će nacrt Mišljenja biti usvojen u PSSE. Ali manje je izvesno da će to biti slučaj na sednici Komiteta ministara sredinom maja. To što nacrt Mišljenja još nije stavljen na dnevni red sednice Komiteta ministara ne znači ništa, jer je to moguće učiniti i bez glasanja u PSSE“, navodi Paljokaj.
Neki od izvora Kohe navode da „ne razumeju koju igru Kvinta igra“, jer ih nije detaljno obavestila o svojim stavovima. Zemlje Kvinte su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija.
Sumnje koje Kvinta gaji i podstiče kod drugih država povodom ulaska Kosova u Savet Evrope vezane su za nespremnost Prištine da započne sa formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), piše Koha.
Neki zapadni diplomatski izvori rekli su da su na poslednjem sastanku ambasadora zemalja Kvinte sa predsednicom, premijerom i predsednikom parlamenta Kosova „verbalno preneli demarš sa zahtevom da bar upute na razmatranje Ustavnom sudu nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom“.
Diplomate strahuju da bi nedostatak pozitivnog odgovora sa Kosova mogao da dovede do izostanka podrške Kvinte za ulazak Kosova u Savet Evrope.
„To bi nas dovelo u nepoznatu i nepredvidivu situaciju. Jer ima zemalja koje su priznale Kosovo i koje podržavaju članstvo u Savetu Evrope, ali bi promenile stav ako dobiju signal od Kvinte“, kazali su diplomatski izvori.
Izvori Kohe navode da „ne veruju da bi Kvinta glasala protiv ni da bi pozvala zemlje da glasaju protiv“ ulaska Kosova u Savet Evrope, jer bi to bio veliki poraz za samu „veliku petorku“.
Diplomate sa kojima je Koha razgovarala poslednjih dana navode da neulazak Kosova u Savet Evrope „ne bi bio rezultat opredeljenja Srbije, već rezultat stavova Kvinte“.
Isti izvori, međutim, kažu da im nije jasno zašto EU nije oštrije reagovala na poteze Srbije usmerene na sprečavanje ulaska Kosova u Savetu Evrope, jer se time krši Sporazum o putu ka normalizaciji, o kojem su se lideri dve strane saglasili prošle godine u Briselu i Ohridu.
