Švedska se pozvala na nacionalnu bezbednost da deportuje kineskog državljanina koji je živeo u zemlji 20 godina, rekao je njen advokat novinarima u ponedeljak.
Ova 57-godišnja žena je radila kao novinarka i navodno je imala kontakte sa kineskom ambasadom i „ljudima povezanim sa kineskom vladom“, navodi švedski javni servis SVT. Ona nije imenovana.
„Bezbednosna policija je tvrdila da se može pretpostaviti da bi moj klijent mogao da predstavlja ozbiljnu bezbednosnu pretnju“, rekao je advokat Leutrim Kadriu. „Teško mi je da ulazim u tačne detalje, s obzirom da je mnogo toga obavijeno velom tajne, jer je ovo pitanje nacionalne bezbednosti.
Kadriuov klijent je uhapšen u oktobru, a sud je prošle nedelje naložio njeno deportovanje, rekao je on toj televiziji. Agencija za migracije i Sud za migracije složili su se sa švedskom vladom da ona predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost, iako je provela dve decenije u zemlji, udala se za Šveđanina i imala decu sa njim, dodao je on.
Ministar pravde Gunar Stromer rekao je Rojtersu da je žena izgubila žalbu na deportaciju „prema zakonu o posebnoj kontroli određenih stranaca“. Portparol Švedske službe bezbednosti (SAPO) rekao je da su njene akcije u skladu sa misijom agencije „da zaštiti Švedsku i demokratiju“.
Kineska novinarka je negirala sve optužbe i tvrdi da ne predstavlja pretnju po bezbednost.
Prema SVT-u, kineska ambasada u Stokholmu platila je ženi za neke članke objavljene na njenom sajtu. Takođe je bila domaćin kineskim zvaničnicima i biznismenima koji su posetili Švedsku i nastojala da im organizuje sastanke sa švedskim zvaničnicima.
Komentarišući kontroverzu, kineska ambasada je rekla da je Peking uvek tražio od kineskih državljana da poštuju zakone i propise svojih zemalja domaćina, dok očekuje da Švedska „garantuje da legitimna prava i interesi kineskih građana u Švedskoj nisu povređeni“.
„Protivimo se izazivanju nevolja širenjem glasina, protivimo se ideologizaciji, protivimo se neosnovanim optužbama i klevetama na račun Kine“, dodala je ambasada.
Švedska je napustila svoju 200-godišnju politiku neutralnosti 2022. godine, navodeći da se sukob u Ukrajini odnosi na NATO. Ona je prošlog meseca postala članica vojnog bloka predvođenog SAD, nakon što je naišla na kašnjenja zbog političkih sporova sa Turskom i Mađarskom.