Posle deset godina „finansijskog čistilišta“ Grci su konačno prebrodili tešku ekonomsko-socijalnu krizu, a svetske rejting agencije su grčke državne obveznice oslobodile ljage „loših“ investicija i Grčka već drugu godinu beleži privredni rast od preko dva odsto, mada grčko stanovništvo i dalje živi loše, pokazuju zvanični statistički podaci Eurostata.
Skromnije od Grka u EU žive jedino Bugari, jer njihova kupovna moć jedva dostiže 60 odsto proseka u Evropskoj uniji, a prema najnovijim nalazima kancelarije EU za statistiku, još slabiji su i kupovna moć i bruto proizvod po stanovniku na Zapadnom Balkanu – svega negde oko 50 odsto proseka EU.
Najimućniji su građani Luksemburga i Irske, 140 odsto i 112 odsto iznad proseka EU, a slede ih Holanđani, Danci i Austrijanci.
Francuzi su tačno na sredini, a na začelju su, pored Grka i Bugara, još i Litvanci, Slovaci i Hrvati.
Grčka se od krize oporavljala tako što su deset godina troškovi ogromnih dugova od preko 360 milijardi eura kresani na račun javnih troškova, plata i penzija, dok inflacija ne jenjava, naročito cene hrane, benzina i stanarina su visoke, troškovi života su i dalje prava mora.
Oporavak grčke privrede se odvijao na leđima naroda, kažu nezadovoljni sindikati i levičarski ekonomisti, ali vlada desnog centra premijera Kirijakosa Micotakisa ukazuje na odlične rezultate privrede i predviđa da će uskoro pasti inflacija i životni standard početi da raste.
„Grčka se deset godina udaljavala od EU, a sledeću deceniju će se približavati, jer je ponovo dobila poverenje investitora“, navodi glavni ekonomski savetnik premijera Micotakisa Aleksis Patelis.
On ukazuje na činjenicu da su svetske rejting agencije skinule oznaku „trulih“ sa grčkih državnih obveznica, dok je britanski nedeljnik „Ekonomist“ grčku ekonomiju ocenio kao „najnapredniju u 2023. godini“.
Ali dokle će morati da čeka grčko stanovništvo da to „ekonomsko čudo“ bude od koristi i za široke mase, a ne samo akcionare, biznis, banke, strane ulagače.
Grcima je još u sećanju da su pre evropske i svetske finansijske krize 2008. godine živeli sasvim pristojno, budući da je bruto domaći proizvod po stanovniku Grčke pre toga iznosio 95 odsto proseka u EU.
Ipak, kao da je nešto malo krenulo, jer je za ovu godinu vlada minimalnu garantovanu platu povećala sa bruto 780 eura na 830 eura, mada sindikati ukazuju na to da je godišnja plata u Grčkoj još uvijek 25 odsto ispod proseka EU, a penzije su čak nešto smanjene.
Stanovništvu najteže padaju i dalje visoki troškovi života, a prema podacima Centralne banke Grčke, 27 odsto Grka još uvek živi na pragu siromaštva.
