Jednostavan test urina može više nego prepoloviti broj cistoskopija neophodnih za praćenje pacijenata sa visokim rizikom od raka mokraćne bešike, pokazalo je novo istraživanje.
Cistoskopije uključuju umetanje fleksibilne sonde kroz uretru u bešiku, što omogućava kliničaru da pogleda sluznicu bešike u potrazi za znakom raka. Iako su to pretežno bezbedne procedure, cistoskopije nose određeni rizik od urinarnih infekcija i krvarenja. Oni takođe mogu izazvati bol i nelagodnost.
Prvi rezultati dvogodišnje studije, predstavljene 6. aprila 2024. na Kongresu Evropskog udruženja urologa u Parizu, sugerišu da takođe ne postoji povećan rizik od recidiva kod pacijenata koji su imali test biomarkera u urinu umesto standardne fleksibilne cistoskopije. Puni rezultati o ovom aspektu suđenja očekuju se na leto.
Studija je sprovedena u Danskoj, gde post-hirurško praćenje za visokorizični karcinom bešike preporučuje cistoskopije svaka četiri meseca tokom dve godine. U Velikoj Britaniji pacijenti se podvrgavaju još češćim cistoskopijama: svaka tri meseca tokom dve godine.
Visokorizični pacijenti sa najagresivnijim oblikom raka mokraćne bešike imaju 60-70% verovatnoće da će se rak vratiti u roku od pet godina nakon operacije, zbog čega je praćenje ovih pacijenata tako intenzivno.
Novo istraživanje je prvi put da je test biomarkera u urinu procenjen u randomizovanom interventnom kontrolisanom ispitivanju sa pacijentima sa visokim rizikom. Ovaj dizajn ispitivanja omogućio je istraživačima da procene da li bi test mogao da smanji broj cistoskopija kojima su pacijenti morali da se podvrgnu, kao i da otkriju bilo kakve znake povratka raka. Prethodne studije su procenjivale testove biomarkera samo opservaciono, dodajući testove biomarkera postojećem standardu nege.
Thomas Dreier, istraživač u timu za istraživanje raka mokraćne bešike, Odeljenje za urologiju Univerzitetske bolnice u Arhusu, koji je sproveo studiju za svog doktora nauka, rekao je: „Bilo je mnogo studija o testovima biomarkera u urinu koje pokazuju pozitivne rezultate, ali nema randomizovanog ispitivanja da bi se pokazalo kakav bi zapravo bio uticaj na klinici. Bili smo uvereni da je test dovoljno osetljiv da ne daje lažne negativne rezultate koji dovode pacijente u opasnost i da li bi zaista rezultirali istim ili čak većim brojem rađene cistoskopije, naši nalazi pokazuju da to nije bio slučaj?
Istraživači iz Univerzitetske bolnice Arhus u Danskoj regrutovali su 313 pacijenata. Polovina je randomizirana da prima standardne tri cistoskopije godišnje. Druga polovina je randomizovana da prima samo jednu cistoskopiju godišnje, dok su preostale dve naknadne cistoskopije zamenjene Kspert testom za praćenje raka bešike, testom biomarkera urina.
Test prati recidiv raka mokraćne bešike merenjem nivoa pet ciljnih mRNK, ili genetskih markera. Istraživači su odlučili da isprobaju ovaj konkretan test biomarkera jer je ranije pokazao obećavajuće rezultate kod pacijenata sa rakom mokraćne bešike sa visokim rizikom.
Svi pacijenti koji su dobili pozitivan rezultat na testu urina pozvani su u bolnicu na cistoskopiju kako bi se proverilo da li se rak vraća. Urolozi koji su radili cistoskopiju bili su svesni pozitivnog rezultata, kao što bi i bili u normalnoj praksi.
Posle dve godine, za pacijente koji su primali prvenstveno test urina, nešto manje od 44% kontrolnih pregleda uključivalo je cistoskopiju, u poređenju sa skoro 100% kod onih koji su primali standardni tretman.
Istraživači su takođe pronašli jake dokaze da test urina može otkriti recidiv raka pre nego što se bilo koja bolest vidi kroz cistoskopiju. Za više od polovine pacijenata koji su imali ‘lažno pozitivan’ test – to jest, biomarkerski test je bio pozitivan, ali je cistoskopija bila jasna – istraživači su pronašli dokaze o recidivu prilikom kasnije posete.
„Znamo da se mnogi pacijenti zaista plaše svojih termina za cistoskopiju, ali su spremni da prođu sa njima jer žele da budu sigurni da su slobodni od raka“, rekao je Tomas Drajer. „Međutim, ako bi im se pružila mogućnost da daju uzorak urina umesto da se podvrgnu neprijatnoj medicinskoj proceduri, većina bi to izabrala, sve dok su uvereni da je isto tako efikasan.“
Joost Boormans, profesor urologije na Univerzitetskom medicinskom centru Erazmus u Roterdamu i član Kancelarije naučnog kongresa EAU, rekao je: „Mi znamo kao urolozi da radimo previše cistoskopija, posebno tokom praćenja pacijenata sa neinvazivnim rakom mokraćne bešike , tako da moramo da pronađemo alternative, karcinom mokraćne bešike je bolest koja posebno pogađa starije osobe, a predviđamo sve veći broj pacijenata zbog starenja stanovništva, što bi moglo da utiče na broj koji može da ima pristup nezi.
„Ovo ispitivanje nam pokazuje moguće sredstvo za smanjenje cistoskopije. Ako konačni rezultati kasnije ove godine potvrde da test urina može otkriti recidiv raka jednako efikasno kao i cistoskopija, onda je to nešto što treba da razmotrimo da što pre uvedemo u kliničku praksu što je moguće, jer smanjuje potražnju za našim resursima i pomaže da zdravstvena zaštita bude pristupačnija“.
Suđenje je nezavisno osmislio i dizajnirao tim sa Univerziteta Arhus.
Više informacija: „Smanjenje broja fleksibilnih cistoskopija kod pacijenata koji su podvrgnuti praćenju zbog nemišićnog invazivnog karcinoma mokraćne bešike sa fleksibilnom cistoskopijom ili testom urinarnog biomarkera Kspert monitor za rak bešike: sekundarni ishod randomizovanog kliničkog ispitivanja,” Thomas Dreier dr Dreier predstavio je u subotu 6. aprila 2024.
