Prema novoj studiji dr Olivije Karaolis, predavača specijalnog i inkluzivnog obrazovanja, lutke bi potencijalno mogle da obezbede autističnim tinejdžerima sredstvo za komunikaciju, izražavanje svog identiteta i društvenu interakciju na načine koji su jedinstveni za njih.
Nova studija je otkrila obećavajuće uvide u prednosti korišćenja lutaka za pomoć autističnim tinejdžerima. Istraživanje dr Olivije Karaolis, predavača za specijalno i inkluzivno obrazovanje na Školi za obrazovanje i socijalni rad u Sidneju, istražuje kako lutke koje se koriste u obrazovnim i terapijskim okruženjima mogu pomoći u poboljšanju komunikacije, samoizražavanja i opšteg blagostanja među tinejdžerima na spektar autizma.
Lutke su obično povezane sa obrazovanjem u ranom detinjstvu, ali studija dr Karaolisa, objavljena u časopisu Omladina, pokazuje da bi lutke mogle biti moćan resurs za tinejdžere, posebno one sa autizmom.
„Lutke su više od igračke“, rekao je dr Karaolis, koji je intenzivno radio sa malom decom sa autizmom, videći da mnoga deca govore češće i sigurnije kada je u pitanju lutka.
„Dramatična igra sa lutkama može poslužiti kao most za rušenje barijera između učenika i poboljšanje komunikacije. Istraživanje naglašava potencijal lutaka da osnaže autistične tinejdžere, omogućavajući im da se izraze na načine koji poštuju njihove snage i preferencije.“
Ketrin Hanaford, nastavnik bibliotekar u srednjoj školi Mekveri Filds u Sidneju, već 20 godina podučava učenike sa autizmom i stručnjak je za pravljenje lutaka i učenje kroz igru. Ona ima oko 40 lutaka na „drvetu“ u biblioteci u svojoj školi.
„Lutke nisu samo za bebe i malu decu, one su za sve“, rekla je Hanaford. „Vidim kako učenici 7. godine dolaze u biblioteku i možda još nikog ne poznaju i svi dolaze iz različitih škola, a oni stidljivi bi mogli da počnu da pričaju jedni sa drugima, preko lutaka. Lutke pričaju jedna sa drugom i onda kada spuštaju lutke, verovatnije je da će učenici nastaviti da razgovaraju jedni sa drugima i sklapaju prijateljstva.“
Stariji tinejdžeri koji rade sa Hanafordom su sami napravili lutke umesto da biraju lutke za prste ili lutke u plišanom stilu koje se obično daju mlađoj deci. Ponekad su lutke sofisticirane marionete ili lutke iz senke, i one su pomogle učenicima da vizuelno komuniciraju u predstavi. „Imao sam učenike koji su nastupali bez straha ili samosvesti jer su iza lutke“, rekla je Hanaford. „Govorila je lutka, a ne oni.“
Za učenike sa spektrom autizma, lutke su takođe bile umirujuće. „Neki učenici se smiruju dodirom, a lutke su veoma mekane. Ako se učenik oseća preopterećeno, ponekad će skinuti mekše lutke sa drveta i sedeti na kauču i samo držati lutku dok se ne oseti bolje.“
Studija je uključivala pregled postojeće literature i recenzirano kvalitativno istraživanje. Pregled je obuhvatio 12 kvalitativnih studija: sedam članaka koji su govorili o upotrebi lutaka posebno sa autističnim učenicima u srednjim školama i pet studija koje su opisale upotrebu lutaka posebno kod autističnih tinejdžera u nizu različitih terapijskih konteksta.
Studije su potekle iz Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država, Evrope, Indije i jedna studija iz Australije. Studije su odabrane ako su pokazale povezanost između lutkarstva i obrazovnih ili terapijskih ishoda za tinejdžere sa autizmom.
Dr Karolis je rekao da je studija identifikovala prazninu u našem razumevanju kako lutke mogu doprineti obrazovanju autističnih tinejdžera. Ovaj jaz naglašava potrebu za daljim istraživanjem kako bi se istražilo kako lutke mogu pozitivno uticati na živote autističnih tinejdžera i mladih ljudi.
„Ovo istraživanje uvodi nove mogućnosti za edukatore, terapeute i roditelje da razmotre jedinstvene prednosti korišćenja lutaka u životima autističnih tinejdžera“, rekla je ona. „Dok nastojimo da poboljšamo podršku i mogućnosti za autistične pojedince, upotreba lutaka kao alata za komunikaciju, samoizražavanje i interakciju postaje ubedljiva avenija koju vredi istražiti.“
