Duži boravak u školi ne samo da vam daje bolje obrazovanje – to takođe znači da je veća verovatnoća da ćete duže živeti i da ćete videti manje habanje svojih ćelija, prema novoj analizi podataka o 3.101 osobi u tri generacije.
Uopšteno govoreći, više godina u obrazovanju znači duži život, ali još uvek pokušavamo da razumemo zašto. Istraživači iz SAD, Norveške i Velike Britanije želeli su da pažljivije sagledaju odnos između školovanja i zdravlja.
Iako je opšte prihvaćeno da bolje kvalifikacije znače bolji posao i više novca – što onda znači bolji pristup zdravstvenoj zaštiti i mogućnostima za zdraviji način života – ovo novo istraživanje sugeriše da će na ćelijskom nivou naša tela verovatno sporije stareti ako „ proveo više vremena u školi.
„Već dugo znamo da ljudi koji imaju viši nivo obrazovanja imaju tendenciju da žive duže“, kaže epidemiolog Danijel Belski sa Univerziteta Kolumbija.
„Ali postoji gomila izazova u otkrivanju kako se to dešava i, kritički, da li će intervencije za promovisanje obrazovnog postignuća doprineti zdravoj dugovečnosti.“
Dodatne dve godine školovanja izjednačavale su se sa u proseku 2-3 odsto sporijeg starenja, pokazala je analiza. Podaci su preuzeti iz Framingemske studije srca, istraživačkog projekta koji prati veliku grupu stanovnika grada, a sada i neke od njihove dece i unuka, od 1948.
Istraživači su koristili algoritam epigenetičkog sata na podacima, dizajniran da izmeri biološku starost preko markera u DNK. Kada naučnici govore o bržem biološkom starenju, ne radi se o tome da nam rođendani dolaze brže – već da naše ćelije ranije pokazuju oštećenja.
Kroz unakrsne reference između braće i sestara, i između dece i njihovih roditelja, istraživači su uspeli da izoluju efekte koje je obrazovanje imalo, u izvesnoj meri. Ovo je prvi put da su obrazovanje i biološko starenje povezani na ovaj način.
„Ključna zabuna u ovakvim studijama je da ljudi sa različitim nivoima obrazovanja obično dolaze iz porodica sa različitim obrazovnim pozadinama i različitim nivoima drugih resursa“, kaže epidemiolog Glorija Graf sa Univerziteta Kolumbija.
Da bi umanjili ove zabune, posmatrali su ‘obrazovnu mobilnost’ – koliko je neko obrazovanje postigao u poređenju sa svojim roditeljima i u poređenju sa svojom braćom i sestrama. Ovaj metod je pomogao da se uzmu u obzir razlike u porodicama kako bi se preciznije utvrdilo kako obrazovanje utiče na starenje i dugovečnost.
„Otkrili smo da je uzlazna obrazovna mobilnost povezana i sa sporijim tempom starenja i smanjenim rizikom od smrti“, kaže Graf.
Pitanje zašto se to tačno dešava nije obrađeno u studiji. Svakako je moguće da su razlozi isti kao oni koji povezuju visoko obrazovanje sa dužim životom: mogućnost da se priušti bolja zdravstvena zaštita i pristup zdravijem načinu života.
Deo razloga za studiju je bio da se ispitaju prednosti promovisanja daljeg obrazovanja i da se istraže načini merenja njegovog uspeha u smislu dužeg održavanja zdravlja – u čemu ovi biološki markeri starenja sada mogu da pomognu.
Međutim, biće potrebno više istraživanja da bi se sa sigurnošću saznalo kako udruženje funkcioniše. Brojni drugi faktori, uključujući siromaštvo u detinjstvu, verovatno će uticati i na smrtnost i na to koliko dugo neko provodi u školi.
„Na kraju, potrebni su eksperimentalni dokazi da bi se potvrdili naši nalazi“, kaže Belski.
