Iako su nedavno otvoreni pregovori sa Bosnom i Hercegovinom, perspektiva evrointegracija na Zapadnom Balkanu ostaje izazovna, a Srbija se suočava sa zastojevima. Dok je Srbija dugo bila lider u ovom procesu sa gotovo dve decenije uključenosti, poslednje tri godine prolaze bez otvaranja novih poglavlja ili klastera, dok se Brisel spekuliše o mogućnosti da Crna Gora može pretekuti Srbiju i započeti zatvaranje poglavlja.
Evropski komesar za proširenje, Oliver Varhelji, ističe važnost otvaranja novih klastera kao ključnog koraka ka napretku u procesu pristupanja. Međutim, Srbija se suočava sa brojnim izazovima, uključujući oblasti vladavine prava, unapređenja izbornog procesa i implementaciju sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Bez ostvarenja napretka u ovim oblastima, neke članice EU smatraju da Srbija ne može dalje napredovati u pregovorima.
Uz to, region se suočava sa bilateralnim problemima, posebno Severna Makedonija i Albanija, zbog sporova sa susedima poput Grčke i Bugarske. Ipak, postoji izvesna perspektiva za Crnu Goru, pod uslovom da održi političku stabilnost.
Dok je Srbija ranije imala značajan napredak, poslednje stagnacije ukazuju na potrebu za dodatnim naporima i reformama. Međutim, nova inicijativa, poput plana rasta za Zapadni Balkan, nudi nadu za ubrzanje procesa evrointegracija. Ovaj plan predstavlja novi mehanizam podrške koji bi omogućio finansijsku pomoć, pristup evropskom tržištu i privilegije koje su do sada bile rezervisane samo za članice EU.
Ipak, ključno pitanje ostaje – kako prevazići trenutnu stagnaciju i ponovo pokrenuti proces evrointegracija na Zapadnom Balkanu, a posebno u Srbiji. Uz podršku EU i snažnu političku volju, moguće je da se prevaziđu prepreke i postigne dalji napredak ka članstvu u Evropskoj uniji.
