Stanovništvo skoro svake zemlje će se smanjivati do kraja veka, pokazalo je veliko istraživanje u sredu, upozoravajući da će bejbi bum u zemljama u razvoju i krah u bogatim podstaći ogromne društvene promene.
Stopa fertiliteta u polovini svih nacija je već preniska da bi se održala njihova populacija, izvestio je međunarodni tim od stotina istraživača u The Lancet-u.
Koristeći ogromnu količinu globalnih podataka o rođenju, smrti i onome što pokreće plodnost, istraživači su pokušali da predvide budućnost svetske populacije.
Do 2050. godine, stanovništvo tri četvrtine svih zemalja će se smanjivati, prema studiji američkog Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME).
Na kraju veka, to će važiti za 97 odsto – ili 198 od 204 zemlje i teritorije, predviđaju istraživači.
Očekuje se da će samo Samoa, Somalija, Tonga, Niger, Čad i Tadžikistan imati stope fertiliteta koje će premašiti nivo zamene od 2,1 rođenja po ženi 2100. godine, procenjuje se u studiji.
Tokom ovog veka, stope fertiliteta će nastaviti da rastu u zemljama u razvoju, posebno u onima u podsaharskoj Africi, čak i kada opadaju u bogatijim, starim zemljama.
„Svet će se istovremeno boriti sa ‘babi bumom’ u nekim zemljama i ‘babi bustom’ u drugim“, rekao je stariji autor studije Stein Emil Vollset iz IHME u izjavi.
„Suočavamo se sa zapanjujućim društvenim promenama u 21. veku“, rekao je on u saopštenju.
Istraživačica IHME-a Natalia Bhattacharjee rekla je da su „implikacije ogromne“.
„Ovi budući trendovi u stopama fertiliteta i živorođene dece će u potpunosti rekonfigurisati globalnu ekonomiju i međunarodnu ravnotežu snaga i zahtevaće reorganizaciju društava“, rekla je ona.
„Kada se stanovništvo skoro svake zemlje smanji, oslanjanje na otvorenu imigraciju postaće neophodno za održavanje ekonomskog rasta.
Međutim, stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije pozvali su na oprez u pogledu projekcija.
Oni su istakli nekoliko ograničenja modela, posebno nedostatak podataka iz mnogih zemalja u razvoju.
Komunikacija o brojkama „ne bi trebalo da bude senzacionalizovana, već nijansirana, balansirajući između sumornosti i optimizma“, napisali su stručnjaci SZO u The Lancet-u.
Takođe su istakli da manji broj stanovnika može doneti koristi, na primer za životnu sredinu i bezbednost hrane. Ali postoje nedostaci za ponudu radne snage, socijalnu sigurnost i „nacionalističku geopolitiku“.
Tereza Kastro Martin, istraživač u španskom nacionalnom istraživačkom savetu koji nije uključen u studiju, takođe je naglasila da su to samo projekcije.
Ona je istakla da studija The Lancet predviđa da će globalna stopa fertiliteta pasti ispod nivoa zamene oko 2030. godine, „dok UN predviđaju da će se to dogoditi oko 2050. godine“.
Studija je bila ažuriranje IHME-ove studije o globalnom teretu bolesti. Organizacija, koju je osnovala Fondacija Bila i Melinde Gejts na Univerzitetu u Vašingtonu, postala je globalna referenca za zdravstvenu statistiku.
