Emisije gasova staklene bašte u Nemačkoj pale su za jednu desetinu prošle godine pošto je obnovljiva energija dobila na značaju, smanjila se upotreba uglja i gasa i ekonomski pritisci opteretili preduzeća i potrošače, pokazali su zvanični podaci u petak.
Vicekancelar Robert Habek, koji je i ministar ekonomije i klime, rekao je da je najveća evropska ekonomija na putu da ispuni svoj cilj za 2030. smanjenje emisija za 65 odsto u poređenju sa 1990.
Nemačka ima za cilj da smanji svoje emisije na nulu do 2045. godine i radi na povećanju upotrebe solarne energije i energije vetra i drugih obnovljivih izvora.
Državna agencija za zaštitu životne sredine saopštila je da je Nemačka emitovala oko 673 miliona tona gasova staklene bašte u 2023. godini, što je pad od 76 miliona tona ili 10,1 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Bio je to najveći pad od 1990. godine.
Agencija je ukazala na nemačku „veoma uspešnu ekspanziju obnovljivih izvora energije“, ali je upozorila da napredak u smanjenju emisija nije zadovoljavajući u celini. Rečeno je da je potrebno učiniti više u sektoru transporta, na primer, proširenjem električne mobilnosti i smanjenjem nekih subvencija.
Habekovo ministarstvo je saopštilo da projekcije za naredne godine ukazuju na pad emisija do 2030. od skoro 64 odsto u poređenju sa 1990.
„Nemačka je na pravom putu, po prvi put“, rekao je Habek u saopštenju. „Ako se držimo našeg kursa, dostići ćemo naše klimatske ciljeve za 2030.“
To se, kako je rekao, može uraditi sa ekonomijom koja se oporavlja.
Nemačka je prošle godine bila jedna od najvećih razvijenih ekonomija sa najlošijim učinkom, opterećena visokim cenama energije, globalnom ekonomskom slabošću i povećanjem kamatnih stopa za borbu protiv inflacije. Zemlja je dom mnogih energetski intenzivnih kompanija, uključujući hemijsku i metalnu industriju.
